By Физичка активност је изузетно важна за квалитет живота, здравље и менталну стабилност код свих особа, а посебно код особа са инвалидитетом и сметњама у развоју, каже фитнес инструктор Адмир Мекић, који са њима вежба у оквиру креативних радионица пријепољског Центра за социјални рад, али и кроз спотове које емитујема на Телевизији Форум и друштвеним мрежама.
Жеља за волонтирањем младог и успешног пријепољског фитнес тренера Адмира Мекића, резултирала је сарадњом са пријепољским Центром за социјални рад, у оквиру чијих креативних радионица Мекић већ око годину дана вежба са особама са инвалидитетом и сметњама у развоју. Решио је да се посвети управо њима јер су им физичке активност минималне, због бројних препрека и ограничења са којима су суочени, а бенефити које остварују кроз вежбање вишеструки.
„Циљ сваког тренинга је ментално и физичко здравље. То бих узео као главни фактор што људи требају да вежбају и тренирају. Генерално сви људи, али посебно особе са инвалидитетом. Њима је то преко потребно и лично сматрам да смо у великом губитку ако се не бавимо њима и ако они не наставе ово где смо стали ми, као заједница. Сматрам да треба пуно себе да дам њима као што дајем и функционалним, здравим људима”, каже Мекић.
Особе са инвалидитетом и сметњама у развоју, које се окупљају на креативним радионицама, са Адмиром су најчешће вежбале у простору Адолесцентног клуба „Френд“, али и у његовом фитнес студију. Њихови покрети приликом извођења вежби су ограничени, каже Мекић, али су функционални. Свакоме је потребно посветити посебну пажњу, јер сви имају различите проблеме.
„Треба име се посветити јако, али да је захтевно… Па не знам, ја нисам баш меродаван да то кажем. Ја то радим са великом пажњом. Чак ми је много леши завршетак њиховог тренинга него било ког другог, а радио сам са професионалним спортистима и рекреативцима. Рад са њима захтева пуно пажње и физичког напора, али ништа значајније него у односу на остале. Мислим да може свима да се приступи јако лепо, чак и да се ради у неким мањим групама“.
Свест о важности вежбања није довољно развијена, чак и код особа које немају неки инвалидитет, каже Мекић. Без обзира да ли се ради о теретани или вежбању на отвореном. Разлози су многобројни, а међу њима и страх од повређивања, који је много оправданији код особа са инвалидитетом. Међутим, то не сме да буде препрека.
„Можемо и напољу да се повредимо кроз нормално ходање и извртање ноге. Мислим да је у теретани то смањено на минимум зато што су то контролисани покрети и, наравно, уз гледање неког стручног лица или оспособљеног тренера за те оперативне тренинге и све остало. Али, пре свега, мислим да њима покрети могу много више да донесу него да однесу. Тако да и када се праве вежбе за њих, или било ког рекреативца, узима се у обзир шта је бенефит а шта можемо да изгубимо. Избегавамо вежбе које носе велики ризик, додајемо заменску вежбу, алтернативу, или две вежбе које могу да замене ту једну. И самим тим смањујемо ризик од повреда, да би особа која пристипи тренингу мола боље да се бави тиме и да осети да може да ради као и остале“.
Како би се део вежби приближио што већој публици, са Мекићем смо, кроз пројекат који је подржало Министарство информисања и телекомуникација, направили серију спотова, у којима он вежба заједно са Младеном Цвијетићем.
„Мени је ово фино и једва чекам да дођем код тренера да тренирамо заједно. Да још више, напорно радим на себи. На свом здрављу, моторици и свему осталом што чини овај тренинг, што радимо“, рекао нам је Младен.
Мекић сматра да је најбитније прилагодити се свачијем хендикепу и карактеру, као и да је кроз рад са особама са инвалидитетом и сметњама у развоју схватио колико им пажње недостаје генерално и колико им значе ствари које су другима уобичајене, попут вежбања.
