By Због хладног времена и ниских температура, ових дана пријепољска пијаца је готово опустела. На три-четири тезге продају се доминантно плетива и вунене чарапе, прошаране по неком теглом зимнице или домаћим пољопривредним производима. За њима углавном жене, које промрзле прсте греју плетењем и на тај начин скраћују време које без муштерија све спорије протиче.
Смањен број продаваца на пријепољској пијаци је карактеристичан за зимски период, али ових дана роба је изложена на свега неколико тезги. Поред њих добро позната лица, жена које одолевају свим временским условима.
Драгица Стојадиновић истиче да се у њеној породици вештина плетења преносила са генерације на генерацију.
Плетиље истичу да је тржиште преплављено јефтином, комерцијалном гардеробом, што додатно утиче на слабу потражњу за ручно рађеним производима од вуне. Зинета Зековић каже да је и квалитет вуне раније био бољи, јер се све ручно радило, од шишања оваца, до обраде вуне, предења, препредања до готовог плетива.
Ручни радови су били разлог дружења и окупљања жена, посебно у зимским ноћима, када су се организовала прела.
Цене вунених одевних предмета су исте као прошле године, због слабе куповне моћи и мале потражње, али кажу да купци упркос томе најчешће застају да погледају робу, распитају се о цени и начину израде, али се ређе одлучују за куповину.
Продавачице се надају да ће се са побољшањем временских услова повећати и посета пијаци, али и да ће ручни рад и традиционални занати постати цењенији у будућности.
Више у видео прилогу:
