Замршена судбина архиве Радио Полимља – спашено 200 аудио трака од рециклаже

Замршена судбина архиве Радио Полимља – спашено 200 аудио трака од рециклаже

Замислите да неко својом немарношћу избрише све ваше фотографије, или све оно што сте годинама стварали, не питајући за дозволу. Замислите да неко прича о вашем постојању, а да нема ниједан опипљив доказ. Управо то је могло да се деси Радио Полимљу, да из Завичјаног одељења Библиотеке „Вук Караџић“ у Пријепољу нису реаговали на оглас за продају трака овог медија. Захваљујући тој иницијативи, ускоро ће свима бити доступно преслушавање више од 50 емисија некадашњег Радио Полимља.

Програм на Радио Полимљу слушао се пуне 33 године. За то време, забележене су драгоцене информације, догађаји и приче људи. Један део радио трака на којима је снимак емитованог програма, данас се оживљава у Библиотеци у Пријепољу. Нажалост, није спашено све, а оно што јесте, десило се стицајем срећних околности.

Сасвим случајно смо на интернету видели оглас да неко продаје радијске траке Радио Полимља. Брзо смо се информисали, отпутовали у Крагујевац у једну гаражу, где је човек сакупљач посебних сировина имао пакете на којима је писало „Радио Полимље“ – присећа се Хадија Кријешторац из Завичајног одељења Библиoтеке „Вук Караџић“.

Прича о овом случају дешава се 2019. године и да је тада изостала реакција, данас би око 200 трака завршило у Италији као материјал за рециклажу.

Архива Радио Полимља је третирана као индустријски отпад, те врпце имају индустријску вредност. Да то нисмо видели, не бисмо имали никаквих аудио записа из тих година, тих вредних радио емисија. Остала би једна тишина. Радио Полимље је заиста био изванредан медиј – закључује Хадија Кријешторац.

Спашене су углавном емисије из осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Радио Полимље је заправо толико један аутентични сведок тог времена, као и сваки медиј. Ви данас идете и снимате и све што направите је аутентично, ту не може да дође до накнадних тумачења. Због тога су ове траке важне. Ако 1982. године новинар иде у погон фабрике и интервјуише раднике, ми из тога сазнајемо како је та фабрика те године функционисала и шта су ти радници очекивали да могу добити од свог рада – прича Хадија о значају ове архиве за цело друштво.

Траке су третиране као отпад од оног момента кад је радио приватизован. Када се приватизује нешто што представља културно наслеђе, онда на сцену ступа и бахатост.

То је можда нека културолошка тема, наш однос према ономе што створимо, да ли ми то довољно умемо да вреднујемо и уопште имамо ли свест о томе шта је вредно а шта не и шта треба да сачувамо за будуће генерације.

Цео пројекат дигитализације аудио трака Радио Полимља финансира Министарство културе и информисања. До краја године, на сајту Министарства као и Библиотеке „Вук Караџић“ из Пријепоља моћи ће да се чује глас који је неко својим незнањем покушао да угуши.

Подели на мрежама

Повезани чланци