By Велика разуђеност и удаљеност пријепољских села, од којих велики део није повезан редовним аутобуским превозом, знатно отежава сеоском становништву приступ примарној здравственој заштити. Здравствене амбуланте, које је некада имало свако веће село, одавно не раде, па је и оно мало становништва што је остало да живи на селу приморано да преваљује дуг пут до града како би остварили основне здравствене услуге. Овај проблем није заобишао ни мештане и мештанке Бабина.
Како стићи до лекара и урадити основне анализе и прегледе, велики је проблем за мештане и мештанке Бабина, посебно за оне старије, који већ дуже време немају приступ примарној здравственој заштити у свом селу. Као и већина других сеоских амбуланти, и она у Бабинам престала је са радом након избијања епидемије корона вируса.
Амбуланта не ради већ неколико година, али то није само проблем овде у Бабинама, већ амбуланте не раде ни у Каменој Гори, ни у Јабуци, Аљиновићима и другим местима где су некада постојале амбуланте. Кажу да је проблем недостатак доктора. Требало би да се потруде да поново отворе те амбуланте. За ово мало становника што је остало, требало би им то обезбедити. Баш би им требао сад доктор, јер за сваку ситницу морају да иду у Пријепоље, за упут, за налазе – каже председник савета МЗ Бабине Бајо Томашевић.
Они старији, памте како су некада у сеоској амбуланти могли да остваре различите здравствене услуге.
Амбуланта је некада радила пуним капацитетом. Могло је по нас 30 да дође у ту амбуланту и да се прегледамо. Доносили су једно време и лекове. Доктор нам препише и одмах на лицу места добијемо лекове да не морамо да идемо у Пријепоље аутобусом, у гужву – присећа се Василије Кубуровић.
Мештани и мештанке села Бабине, које са неколико заселака према последњем попису броји 339 становника, сада су принуђени да и за најмању ситницу одлазе у Пријепоље и да губе доста времена.
Треба у Пријепоље да одеш један дан да узмеш оне папире код свог изабраног доктора. Па сутрадан да сиђеш поново да даш резултате, јер гужва је и не можеш да стигнеш. Мораш два дана. Па тек онда трећи дан код свог доктора. А то је некад било ту све. Било је супер. Једном недељно било би довољно. Хоће неко ко има повреду да се превије или нешто друго, а ане може. Све би то значило овде за ово село. Јесте да нас је мало и све то, али ипак ваљало би то да хоће ико да покрене. То би ваљало баш добро – прича нам Василије.
Мештани и мештанке Бабина до здравствених установа у Пријепољу треба да пређу пут дуг око 30 километара, а сматрају да две постојеће аутобуске линије нису добро распоређене.
Први полазак из Бабина креће у 6.45 изјутра, а други је у 12 сати на подне. И то је све за Бабине што има од аутобуског превоза. А друго ако хоћеш да идеш мораш таксијем. Даш 3-4 хиљаде динара и иди путуј каже Василије Кубуровић.
Да постоји већи размак између два поласка, сагласан је и Бајо Томашевић.
Више би одговарало људима да је тај аутобус у поподневним сатима, тамо негде око 14 или 15 сати, него тај у 12 сати што одавде иде. Да људи када сиђу у Пријепоље могу да позавршавају послове код доктора и онда би стигли да се врате – сматра председник Савета МЗ Бабине.
У нади да ће амбуланта поново бити отворена мештани не дозвољавају да зграда пропадне.
Мештани су прекрили ту амбуланту пре неколико година. Човек је донирао лим, а ми смо покрили. Сада покојни Радоје Меловић. Он је донирао лим. А значило би једном недељно да дође доктор, да донесе таблете, да се измери притисак, ниво шећера у крви. Много би нам то значило – каже мештанин Бабина Мишко Аничић.
Исти проблем деле и друга села која су некада имала амбуланте. Тако су мештани и мештанке Камене Горе недавно покренули прикупљање потписа за петицију којом траже поновно стављање у функцију амбуланте у овом планинском месту.
Како су нам објаснили у Дому здравља Пријепоље, успостављање примарне заштите у селима која су имала амбуланте, је веома комплексан и захтевана посао. Пре свега, јер нови Закон о здравственој заштити не познаје појам теренских амбуланти. Поред тога, недостатак лекарског кадра, ког нема довољно ни у здравственим установама у граду, а који би радио у амбулантама, је велики проблем. Затим, амбуланте нису повезане на интегрисани здравствени информациони систем, односно електронски систем ИЗИС у ком функционишу здравствене установе, па лекари не би могли да преписују терапију, нити да дају упуте. А, такође, један од проблема је што неке од амбуланти захтевају и улагања у обнављање и адаптацију зграда.
Према садашњем стању, проблем сеоских амбуланти остаје нерешив како за мештане и мештанке пријепољских села тако и за државу.
Пројекат „Локал прес Лаб 2.0“ је развијен и подржан од стране програма „Медијски инкубатор за Западни Балкан“ Free Press Unlimited,
који је финансиран од стране Министарства спољних послова Холандије, а реализују га чланице ПУ „Локал прес“.
