By Седам производних погона који се простиру на површини од 50.000 квадратних метара, 700 запослених и извоз металних делова на европско и светско тржиште, пословни су резултати пријепољца Зифа Кајевића у Турској, где живи од своје девете године под именом Зариф Алп. Знањем, великим трудом и радом стекао је све што има, а највећим богатством сматра своју породицу, фамилију и пријатеље.
Када је са девет година са породицом из Пријепоља, стигао у Бурсу у Турској није знао језик, није имао пријатеље. Иако је морао да крене у први разред, врло брзо је, захваљујући знању које је имао, пребачен у трећи, а као најбољи ђак школе у седмом разреду је на поклон добио плац у околини Анкаре који и данас поседује. Након завршеног Економског факултета, запослио се и вредно и даље учио, да би 1997. године започео свој посао. А прве предузетничке кораке учио је у породичном дућану, у коме је радио као дечак.
Мој дућанчић је за мене био много важан. Ја сам научио како са народом разговарати, како народ тражи и шта, како купује онај што има пара, како купује онај што нема пара…Био сам дете, али сам све то могао да разумем. То је за мене била највећа школа. Од 1969. године док сам завршио факултет и своју фирму основао, ја сам увек ишао на посао и други посао радио – објашњава Пријепољац по рођењу Зифо Кајевић, а у Турској успешни привредник Зариф Алп.
Развијен посао у металној индустрији, више од 700 запослених, чланство у Удружењу привредника пореклом са Балкана “Румелисијад”, као и личне особине међу којима су поштење, част и праведност, препоручили су га за место почасног конзула Републике Србије у Бурси, на које је недавно именован. Не крије да је био изненађен позивом јер никада није ни размишљао о томе.
За мене место није важно. Важно је шта сам ја урадио народу, шта сам урадио својој фамилији, шта сам ја урадио за своју децу. Све са знојем, са памећу, правим путем. Мени је то важно. Мени никад није важно да носим некакво име, да сам директор на неком месту. Ако сам зарадио, треба да сам ту. Ако сам зарадио, ја сам увек веровао да ћу и бити ту.
Велику подршку у свему што ради има од своје породице, пре свега супруге, са којом је у браку од 1987. године.
Код куће ако човек има проблеме, он никада не може бити у послу успешан човек. Мене жена никада није питала где си био, што си закаснио. Увек је била са мном. Доста је можда и пропатила јер четворо деце имамо, а она их је подгајила, уз помоћ моје мајке. Она је професорица, а ниједан дан није закаснила на посао. Увек је била са мном и увек ми је помогла тако да колико год да јој се захваљујем, мало је.
Свој посао започео је са једном машином у радионици од 70, а сада послује у погонима укупне површине од 50.000 квадратних метара. На овоме не мисли да се заустави па планира да пословање у металној индустрије прошири и на друге области.
