Песничка окупљања, попут Лимске књижевне регате, прилика су да се људи сете уметности и њених циљева, истакао је овогодишњи кормилар регате, добитник престижних књижевних награда Енес Халиловић из Новог Пазара. Пре три године Лимска књижевана регата била је једна од активности у оквиру прекограничног пројекта „Култура за Европу, Европа за културу“, који је Библиотека Вук Караџић реализовала у сарадњи са Друштвом Лимски дарови. Са завршетком пројекта, окупљање и дружење песника из полимских градова ипак није престало.
Знамо да је Лим најопеванија европска река. Лим је дуг 220 километара и када би тај пут поплочали песмама, био би мали. Те песме написане о Лиму, сигурно би тражиле, не магистрални, већ један аутопут да би све стале на тој траси од Плава до Медвеђе – каже председник Удружења „Лимски дарови“ Милан Цмиљановић.
Песник из Прибоја Расим Ћелахметовић додаје:
Није случајно да на тако малом простору има толико знаменитих, добрих пјесника, не што би се рекло пискарала, него баш истинских пјесника.
Манифастација Лимска песничка регата прилика је и да се афирмишу млади песнички ствараоци.
Радо бих била на оваквој манифестацији чак и у публици, да осјетим ту енергију људи који воле Лим онолико колико га волим ја. Ја сам мислила да је Лим само мој, док нисам упознала људе којима је он такође инспирација – каже млада песникиња из Андријевице Кристина Бабић.
Расим Ћелахметовић присећа се како је давних седамдесетих година створио прву песму о Лиму, описујући лепоту реке која пева.
Изградњом бране убијена је та пјесма, убијен је глас, убијена је слобода. Тај чин губљења слободе, идентитета и свега осталог, кроз моје стваралаштво које траје 50 година, ме је пратило и читав један циклус поезије сам посветио Лиму.
Овогодишња Лимска књижевна регата окупила је 13 песника и песникиња, међу којима су: Раде Бабић и Мевлида Џановић из Пријепоља, Един Смаиловић и Радомир Јокић из Бијелог Поља, Велимир Ралевић из Берана, Давид Лалић, Кристина Бабић, Нађа Дубак из Андријевице, Алија Реџематовић и Калтрина Холти из Плава.