Милена Томашевић највећа подршка сину Бранку оболелом од церебралне парализе

Милена Томашевић, мајка тридесетогодишњег Бранка Томашевића из Пријепоља који болује од церебралне парализе, снагу, љубав и енергију усмерила је како би сину олакшала све потешкоће које ова болест са собом носи. Њена безусловна љубав помогла је Бранку да превазиђе препреке које су често изгледале као непремостиве.

1261
0
SHARE

Милена у кофер пакује ствари за Бранков пут у бању. Бира их пажљиво и брине, јер први пут одлази без ње негде на дуже. Одлазак у болнице, бање,  основну и средњу школу, испите на факултет за пословну економију у Београду.. све је Милена прошла заједно са Бранком.

У школу сваки дан. Сваких 45 минута сам ишла у Валтер. Тако до осмог разреда. Не знам где ја све не идем са њим … и болница, бања, код доктора, школу, факултет. Замислите, ми смо морали на сваки испит у Београд. Седнемо на аутобус, такси, на испит па се враћамо – прича Милена Томашевић.

На њену причу Бранко се надовезује анегдотом:

Сад се сећам једне занимиљиве реченице кад сам завршио факултет, мама каже: “Завршисмо сине факултет”.

Сазнање да јој син болује од церебралне парализе била је чињеница која је Милени потпуно променила начин живота.

Знаш оно кад кажемо: “Откуд мени ово да се деси, нисам ја то заслужила”? Мени је увек тешко, веруј, и дан данас ми је тешко – кроз сузе нам прича Милена.

Бранко је свестан љубави и пажње које му мајка несебично пружа.

Једноставно она је мајка као и свака друга, неће нигде да ме пусти самог. Наравно, пуно ми значи. Понекад се љутим на себе што све те неке ствари мора да пролази. Али, у овом нашем месту персоналну асистенцију нико не узима за озбиљно, а потребна нам је – каже Бранко.

Иако брине за Бранкову будућност, теши је једна ствар:

Град га воли стварно и сви га воле. И у школи су га волели професори и доктори. Стварно, сви га у граду воле.

Милена има још једног сина, шест година млађег од Бранка, који студира Машински факултет у Краљеву. Поноси се успесима и вољом обојице синова, што јој даје снагу да свакодневне борбе претвара у победе.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY