Милена Томашевић највећа подршка сину Бранку оболелом од церебралне парализе

Милена Томашевић највећа подршка сину Бранку оболелом од церебралне парализе

Милена у кофер пакује ствари за Бранков пут у бању. Бира их пажљиво и брине, јер први пут одлази без ње негде на дуже. Одлазак у болнице, бање,  основну и средњу школу, испите на факултет за пословну економију у Београду.. све је Милена прошла заједно са Бранком.

У школу сваки дан. Сваких 45 минута сам ишла у Валтер. Тако до осмог разреда. Не знам где ја све не идем са њим … и болница, бања, код доктора, школу, факултет. Замислите, ми смо морали на сваки испит у Београд. Седнемо на аутобус, такси, на испит па се враћамо – прича Милена Томашевић.

На њену причу Бранко се надовезује анегдотом:

Сад се сећам једне занимиљиве реченице кад сам завршио факултет, мама каже: “Завршисмо сине факултет”.

Сазнање да јој син болује од церебралне парализе била је чињеница која је Милени потпуно променила начин живота.

Знаш оно кад кажемо: “Откуд мени ово да се деси, нисам ја то заслужила”? Мени је увек тешко, веруј, и дан данас ми је тешко – кроз сузе нам прича Милена.

Бранко је свестан љубави и пажње које му мајка несебично пружа.

Једноставно она је мајка као и свака друга, неће нигде да ме пусти самог. Наравно, пуно ми значи. Понекад се љутим на себе што све те неке ствари мора да пролази. Али, у овом нашем месту персоналну асистенцију нико не узима за озбиљно, а потребна нам је – каже Бранко.

Иако брине за Бранкову будућност, теши је једна ствар:

Град га воли стварно и сви га воле. И у школи су га волели професори и доктори. Стварно, сви га у граду воле.

Милена има још једног сина, шест година млађег од Бранка, који студира Машински факултет у Краљеву. Поноси се успесима и вољом обојице синова, што јој даје снагу да свакодневне борбе претвара у победе.

Подели на мрежама

Повезани чланци