Швајцарац Анри Хубер – први почасни грађанин општине Пријепоље

Швајцарац Анри Хубер – први почасни грађанин општине Пријепоље

Анри Хубер је у Пријепоље први пут дошао у јануару ’93 године након што је преко Загреба, Београда, Пљеваља и Тутина дошао у погранични град. Сећања на тај зимски дан, људе и разлоге за помоћ још увек су свежи.

Свет је био против ове земље, а ми смо дошли из тог света овде и тадашњи председник општине Радојко Петрић је имао само речи добродошлице, без политичке пропаганде. И после два дана рекао сам својим колега, знам где хоћу да помогнем. И нисам имао сумње у ове људе и тако је све почело. А почело је личним односом, јер ако не постоји поверење, не започињете посао две хиљаде километара далеко. Није било лако започети сарадњу, нисмо знали језик, културу, људе… али је било добро и даље функционише. За мене лично, ова сарадња је била један од најбољих пројеката у мом животу, јер да није било тога никада не бих упознао људе којима се данас дивим, и не бих никада имао унутрашњи поглед на другу културу и не бих ценио шта сте урадили. Сматрам се срећним човеком што сам био део живота људи овде иако је мој живот далеко. Када долазим овде, осећам као да долазим у кућу пријатеља – прича Анри Хубер тадашњи председник општине Кениц. 

За тадашњег председника општине Пријепоље, Радојка Петрића било је право изненађење да делегација Швајцарске долази у времену међународне  пропаганде и потпуне блокаде и немаштине.

И сад замислите у том периоду и тим околностима долазе људи да се на лицу места увере у стање и понуде помоћ. Да не говорим о материјалној помоћи… У једној Швајцарској без икаквог оптерећења и политичког наметања добронамерно људи желе да вам помогну и да укажу шта би могло да се учини, то је било изузетно значајно. Ако бих говорио о каснијој помоћи. Око 150 људи из Пријепоља је боравило у Швајцарској о трошку општине Кениц, екипе из области задравства, образовања, политике, спорта… И та сарадња је годинама већ обострана – објашњава Петрић.  

Након 26 година, Анри Хубер долази по пети пут у Пријепоље како би примио признање почасног грађанина.

Искрено, размишљао сам чиме сам заслужио ово признање. Требало ми је времена да објасним и другима, мислио сам да ми неће веровати. Ја сам само радио свој посао, ништа више. Вредело је доћи овде, али не мислим да сам урадио нешто посебно, јер тако функционишем. Људе не вреднујем по вери или некој другој припадности. Важно је да можемо да сарђујемо, радимо добре ствари и помогнемо онима који имају мање од нас – сматра Хубер. 

Хубер се због здравствених разлога повукао из политичког живота 2008. иако, како каже и даље размишља као политичар. Данас је професионални музичар што му је занимање и терапија.

Био сам пун енергије и срчани удар је за мене био велики шок јер сам морао почети нови живот. Музиком сам се бавио и пре. Више нисам политичар, већ музичар, имам бенд, моја ћерка наступа са мном, издајем ЦД-ове, не на комерцијалном већ на професионалном нивоу. Музика ми је више терапија него жеља да постанем познат – каже Хубер. 

Део свог музичког ствралаштва представиће на свечаној седници општине Пријепоље. Сматра да је овом граду потребно више инвестиција и да постоје велики туристички и привредни потенцијали које би требало искористити.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *