By Удружење Окулар је невладина организација из Ћићевца која већ деценију инспирише децу и младе да се боре се за своја права и активно мењају своју заједницу. Удружење је изникло из потребе да млади, посебно девојке, добију прилику да се њихов глас чује даље, добију свој простор за учење и напредовање, али и место у процесима доношења одлука у локалној заједници.
Група активисткиња, удружена у идеји једнакости, ненасиља и солидарности, основала је 2015. године удружење „Окулар“ како би изградили подстицајно окружење за децу и младе из Ћићевца и суседних општина. Едукација, људска права, инклузија и активизам – принципи су на којима темеље програме и активности које реализују.
Неки од програма које реализујемо су програми родне равноправности, јавног заговарања, инклузивни клуб за младе, клуб за младе, креативијада и имамо Окуларову летњу школу, као и програм за вршњачке едукаторе где обучавамо младе да касније могу да раде у неким другим удружењима или у својој школи покрену неке иницијативе. Тренутно смо најактивнији што се тиче јавног заговарања, односно укључивања младих у рад Савета месних заједница, где смо покренули да млади из општине Ћићевац буду чланови Савета месних заједница. Поред тога имамо заговарање за простор за све младе и тај простор ће бити намењен за све младе из општине Ћићевац када год им је потребно да одрже неки збор, акцију или иницијативу и где ће моћи да се скупе и одржавају своје програме – истиче пројектна координаторка и вршњачка едукаторка у удружењу „Окулар“ Александра Пауновић.
Кроз рад са вршњацима, волонтеризам и омладински активизам у удружењу подстичу младе људе да мењају своју заједницу. Младима, такође покушавају да приближе тему родне равноправности и искорене стереотипе који су присутни у мањим срединама.
Некако морамо да кренемо све то из самог корена и да вучемо полако, да их упознамо са тим шта је заправо род, шта је пол, како могу да прихватају родне идентитете, да ли стварају стереотипе и онда да дођемо до тога како су настали стереотипи, да ли они потичу из породице и да ли они могу да промене нешто у свој породици, па онда на неком локалном нивоу, регионалном нивоу и даље. Исто тако и када говоримо о насиљу, ми увек полазимо од тога да они све то препознају и да виде да ли могу нешто да промене и да делују – објашњава Александра.
У срединама из којих млади последњих деценија све више одлазе, није лако трајати и одржати удружење који се баве младима.
Заправо јесте тешко да остваримо континуитет, зато што млади константно циркулишу, неки оду у средњу школу, неки на факултете. Нама је срећа што ми имамо средњу Економску школу у Ћићевцу, тако да опет на неки начин имамо младе, али и оне који се враћају и онда можемо неке активности да спроводимо викендом или када су распусти – додаје Александра Пауновић.
Прво инклузивно игралиште у Србији. Место где сва деца, без обзира на способности, играју заједно као и инклузивна кућа за децу и младе су пројекти на које су у овом удружњу веома поносни. Удружење “Окулар” данас је члан неколико већих националних мрежа које окупљају младе и организације за младе, као и део Српског филантропског форума и препознато је широм земље.
