Колико су потребе жена препознате у буџетима локалних самоуправа?

Колико су потребе жена препознате у буџетима локалних самоуправа?

Локалне самоуправе су у складу са Законом биле обавезне да од 2016. године почну са увођењем родне перспективе кроз усвајање Планова поступног увођења родно одговорног буџетирања у поступак припреме и доношења буџета.

То значи да одлуче у које ће конкретне програме у које улажу средства интегрисати питања родне равноправности. До 2020. би требало да буду интегрисана у све програме. На републичком и покрајинском нивоу је укључено 56 институција које раде у више програма, али локалне самоуправе касне у овом процесу. Неке су започеле, на пример, Нова Варош већ неколико година, неке нису увеле родне циљеве ни у једну активност. Неке локалне самоуправе ће ове године обухватити шест, седам програма и верујем да ћемо до следеће године имати неке резултате, бар у овим најважнијим областима као што су локално –економски развој, пољопривреда, социјална заштита, образовање…, објашњава коауторка Приручника за родно одговорно буџетирање Александра Владисављевић.  

У општинама и градовима у нашем окружењу које смо анализирали, у овом процесу најдаље је стигла Нова Варош. Први План је донесен 2018. године у ком је допринос унапређивању родне равноправности анализирала и мерила у оквиру два програма општинске управе: Локално – економски развој и Развој спорта и омладине. Једна су од ретких општина које су већ донеле План за 2020. годину којим је увођење родне компонете планирано у осам програма три буџетска корисника: Локално економски развој, Пољопривреда и рурални развој, Основно и средње образовање и васпитање, социјална и дечја заштита, развој спорта и омладине, развој културе и информисања и примарна здравствена заштита.

Општина Тутин је такође 2018. донела први План поступног увођења родно одговорног буџетирања којим је обухватила мере активне политике и запошљавања у оквиру програма Локално економски развој и програм Развоја спорта и омладине. Колико средства опредељена буџетом у овим областима одговарају на потребе мушкараца и жена мериће и у 2019. години.

Општина Прибој је родне циљеве и индикаторе предвидела у оквиру програма развој културе и информисања кроз средства опредељена Градској библиотеци почев од ове године.

Општина Сјеница за сада нема родну компоненту у свом буџету, а План поступног увођења родно одговорног буџетирања је тек у изради. У сличној ситуацији је и управа града Краљева која такође касни са процесом укључивања родне перспективе у програме буџета и још увек није усвојила План који је у припреми.

Град Нови Пазар и Ужице, као и општина Пријепоље нису ни почели увођење родно одговорног буџетирања и немају усвојене Планове за ову буџетску годину.

Ту постоји потреба да се помогне локалним самоуправама да се мало крене у том смеру, можда немају довољно информација, можда не знају како, али суштински то је обавеза Одељења за финансије у сарадњи са механизмима  за родну равноправност у тој локалној заједници. Од локалних самоуправа се очекује да препознају где су ти џепови неравноправности у њиховим заједницама и да кроз оно што већ финансирају реалоцирају средства да би решили тај проблем, истиче Александра Владисављевић.

Генерално мишљење представника одељења за буџет и финансије ових градова и општина је да се локалне самоуправе још увек уходавају у процес планирања програмског буџета и да постоји превише показатеља чије би ефекте требало пратити и да то захтева укључивање и сарадњу свих у општинској управи и институција које се финасирају из буџета.

Подели на мрежама
administrator

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *