By Најважнији резултати истраживања показују да прописи донети у време епидемије нису били родно сензитивни. Постојале су бројне правне празнине које су се односиле на рањиве категорије, чије потребе доносиоци мера нису имали у виду, показује анализа. Информисање о епидемији и мерама обележило је ограничавање слобода медија, хапшење новинарке, примери мизогиније и родних стереотипа у медијском простору, на које није било довољно званичних реакција.
Податке о броју заражених, преминулих, хоспитализованих, опорављених, требало је прикупљати, обрађивати и саопштавати разврстане по полу, као и податке о корисницима помоћи кроз мере за одговор на пандемију. Приметан је недостатак циљаних мера за осетљиве групе, посебно Ромкиње, особе са инвалидитетом и старије од 65 година.
Од почетка ванредног стања, женске организације су указивале на посебно тежак и небезбедан положај жена у ситуацији насиља.
Већина предузетница из ванредног стања излази у дуговима, а успеле су да преживе захваљујући уштеђевини или позајмицама од пријатеља и рођака. Економске мере донете су веома брзо и без родне анализе, а подразумевале су подршку привреди са циљем очувања ликвидности и запослености. За жене је највећу промену представљала повећана количина неплаћеног рада, уз рад од куће или на радним местима са највећим ризиком, као што су сектор здравства или снабдевања
Епидемија је истакла, изоштрила и појачала постојеће неравноправности. У најнеповољнијем положају су сиромашни, незапослени или неформално запослени, а у којима су већином жене, а државне мере нису биле довољно усмерене ка њима.
Ни организације цивилног друштва, ни припадници и припаднице осетљивих група нису учествовали у кризним штабовима, процесу доношења одлука и креирања услуга и мера, а родна перспектива је изостала, закључај је анализе коју су урадиле проф. др Маријана Пајванчић, проф. др Невена Петрушић, Сања Николин, Александра Владисављевић и Вишња Баћановић, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
