By Mештани насеља у околини Ратајске реке у отвореном писму упућеном Министарству заштите животне средине и Заводу за заштиту природе Србије, траже да се то подручје што пре прогласи заштићеним. Иницијатива за заштиту овог подручја потекла је још пре две године такође од мештана, а новим захтевом траже да се сео процес убрза и коначно формализује.
Простор око манастира Пустиња одувек је за мештане околних насеља важио као најбољи за одмор. Том доживљају у великој мери доприноси управо Ратајска река, која се у ово место слива из Камене Горе. Али, није само уживање оно што мештани који су нас дочекали код манастира истичу као њену вредност. За њих је ова река извор живота и питање идентитета.
Ја сам овде одрастао и никуда одавде нисам отишао. Овде смо учи и да пливамо, живимо овде на овој реци, она нам значи живот – прича нам о значају Ратајске реке мештанин Карошевина Мирослав Дучић.
Велика је потреба за водом мештана околних насеља и добар део њихових потреба задовољава Ратајска река.
Око 90% мештана Осоја, Куле.. узима воду из ове реке. Она је толико чиста, да је пијемо. Али она нама најмање треба за пиће, ми је користимо за прање, за хигијену. Користимо је и за наводњавање, јер имамо велике малињаке – истиче мештанин Куле Ерсад Козица.
Одавно је у овом месту актуелна прича о изградњи мини хидроцентрале „Велика плоча“. Прошле године у марту суботичка фирма добила је нову енергетску дозволу, након што јој је прва поништена. Удружење грађана „Полекол“ поднело је захтев Министарству рударства и енегетике и Влади за њено поништење, уз образложење да је незаконито омогућена. Мештани насеља у околини Ратајске сматрају да је изградња мини хидроцентрале директна претње њиховом здрављу, животу и опстанку. То су навели и у отвореном писму које је неформална група „Заштитимо реке Пријепоља“ у име мештана упутила на адресе Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Уз отворено писмо приложили су и око 400 потписа. Слична акција спроведена је и пре две године, када је на иницијативу скоро 800 грађана Пријепоља и 16 удружења, Министарство прихватило предлог за заштиту овог подручја.
Ово је само оно што смо људски пробали да урадимо. Ако буде требало, ићи ћемо неким ригорознијим мерама. Сада нас је тренутно овде тројица, али овде за час може да дође и 300 и 500 људи. Нека нам ово не дирају, ми немамо други извор осим овога. Емоције су велике око тога, није то само вода. За некога можда јесте новац, али она је нама извор живота – каже Ерсад Козица, коме подрхтава глас на саму помисао да река може бити уништена.
Ништа мање емотиван није ни Мирослав Дучић, који не може да замисли да би жубор реке једном могао да утихне.
Каквог смисла има да она сутра буде у цевима и да нема овога тока и шума. Значи, тада не би било никаквог смисла живота. Тренутно је водостај овакав, а летос је све могло да стане у фи 50. Значи, нема да се наточи воде да се пије, а не да ради централа – додаје он.
Током 2023. и 2024. године, Завод за заштиту природе је у више наврата радио теренска истраживања и потврдио природне вредности реке са њеном околином.
Истраживањем је утврђено да Ратајска река представља важно станиште за строго заштићене врсте, попут поточног рака, грчке жабе, пеша и пастрмке. Будући да нема загађивача у свом горњем току, Ратајска важи за једну од најчистијих речица у пријепољском крају. Ова река била је до недавно и извор пијаће воде за око 200 домаћинства насеља око Ратајске реке.
Министарство заштите животне средине је 2023. године обећало да ће ово подручје заштитити, подсећају мештани у отвореном писму. Неформална група „Заштитимо реке Пријепоља“ зато од Завода за заштиту природе захтева да без одлагања покрене поступак заштите овог природног подручја, односно да достави студију ресорном министарству, а министарство да одмах по њеном пријему обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја.
Питања о тренутном статусу Студије заштите Ратајске реке, као и очекиваном времену када би ово подручје могло да се прогласи заштићеним, послали смо и Заводу за заштиту природе, а одговоре ћемо објавити након добијања.
Садржај писма преносимо у целости:
Поштовани, Ми, доле потписани грађани Пријепоља и мештани села у околини реке, обраћамо Вам се поводом директне претње нашем здрављу, животу и опстанку, коју изградња мале хидроелектране (МХЕ) Велика плоча на Ратајској реци представља за нашу заједницу. Са озбиљном забринутошћу Вас молимо да одмах предузмете конкретне и ефикасне кораке и без одлагања заштитите нашу реку, како сте и обећали на састанку код манастира Пустиња управо крај реке 23.06.2023. године, а све како би се спречила катастрофа која прети нашој заједници и животној средини. Обећање о заштити је у име Завода за заштиту природе дала директорка Марина Шибалић, а у име Министарства заштите животне средине државна секретарка Сара Павков. Ратајска река није само природно добро, она је дуго времена била извор пијаће воде, река која напаја пољопривредно земљиште од којег зависе хиљаде породица којима је то једини извор прихода и екосистем на којем почива опстанак многих ретких и заштићених биљних и животињских врста. Ако се активности у циљу изградње мини-хидроелектране наставе, наши животи ће засигурно бити доведени у питање. Ово није само еколошко питање – ово је питање нашег идентитета. На њеним обалама одрасле су генерације, у њеним вировима оставили смо детињство. На Дубоком виру смо учили да пливамо, ту сада наша деца праве своје прве замахе. Она није само река – она је наш спокој, наш хлад у врелим данима, наше уточиште и тишина у којима проналазимо мир. Ако је изгубимо, нећемо изгубити само природу, већ део себе, део наше прошлости и будућности. Зато не дамо да нестане. Без изворишта воде, без плодног земљишта, живети је немогуће. О озбиљности ситуације говоре и утврђене, очигледно штетне последице, које имају већ изграђене мини-хидроелектране на бројним рекама у Србији, као и на реци Грачаници на Каменој Гори. Због тога сматрамо да је од кључне важности да се ово подручје што пре прогласи заштићеним, како би се спречила даља девастација природних добара и обезбедило очување природе, а тиме и сигурност за све грађане и опстанак околних села. Током 2023. године, обећали сте заштиту овог подручја. Зато Вас молимо да без одлагања покренете поступак заштите овог природног подручја. Молимо Завод да у најкраћем року достави студију заштите МЗЖС. Молимо Министарство да одмах по пријему Студије заштите обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја на веб презентацији Министарства. Удружења за заштиту животне средине, заједно са локалним заједницама, већ више од две године воде мукотрпну борбу за заштиту река у овом подручју. Овом приликом Вас позивамо да брзо реагујете и не дозволите да се наша добра униште због похлепе појединаца. Ми, грађани ове заједнице, не желимо да напустимо своје домове због профитног интереса који уништава нашу природу. Позивамо Вас да не дозволите да ово буде још један случај занемаривања интереса заједнице и животне средине у корист профита. Наша природа, наша села, наше реке и породице – сада су и Ваша одговорност. Молимо Вас да предузмете хитне кораке како бисте трајно и ефективно заштитили ово подручје. Ми чувамо нашу реку, наша села, нашу природу и породице – сада је време да институције и Закон почну да чине исто. Срдачно, Потписници писма
