Жене

,

КОРОНАВИРУС

Милана Рикановић: Неједнакост између мушкараца и жена током кризе знатно је појачана

У години када је требало да се прослави 25 година од усвајања Пекиншке деклерације и платформе за акцију и бројна друга достигнућа у области родне равноправности криза изазвана епидемијом корона вируса показала је све слабости нашег система и то колико су успеси постигнуту у тој области заправо веома осетљиви, сматра директорка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић са којом смо због тренутне ситуације разговарали путем скајпа.

Чињеница је да су жене те које мање зарађују од мушкараца, да су чешће незапослене и имају слабији приступ бројним услугама. Криза настала услед епидемије корона вируса умногостручила је те ризике и показала како се постојеће неједнакости у друштву током кризе повећавају, сматра Милана Рикановић.

Ми смо видели да су жене много више остајале без посла током короне, да се читав терет неплаћеног рада који радимо у кући умогостручио за време епидемије и да је у великој мери брига о деци, школовање од куће, брига о старијима заправо пала на жене. Због тога је важно да жене буду саставни део процеса доношења одлука. Укључивање жена у кризне штабове и на сва места одлучивања о мерама и буџетима је због тога веома важна, јер често наше колеге мушкарци немају увид у све проблеме са којима се жене суочавају – каже директорка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић.

Током епидемије велики број грађана и грађанки, посебно жена, нису oд власти добијали информације на прави начин што их је донекле онемогућавало да се заштите од корона вируса или да остваре нека своја права. 

Видели смо да је власт на више начина покушавала да пренесе правовремене информације. Некада је то било успешно, некада не. И због тога нам је веома важно да нагласимо да су, на пример, потребе жена са инвалидитетом у таквим ситуацијама морале да буду узете у обзир. Просто, ми нисмо свесни да пријављивање за помоћ државе, уколико је онлајн, не значи пуно за особе са лошијим видом( осим ако није праћено звучним сигналом), или да Ромкиње често немају телевизор и не знају шта се дешава. Када су у питању жене које су изложене насиљу, оне тада нису имале информацију да ли могу да пријаве насиље, да ли ће полиција реаговати на насиље у случају полицијског часа, да ли ће бити кажњене ако изађу из ситуације насиља за време полицијског часа. То су све информације које оне нису поседовале, а требало је – сматра Милана Рикановић.

Медијски садржаји током пандемије не треба да промовишу стереотипе и традиционалне улоге, ни жена ни мушкараца. Јер, како каже МиланаРикановић, нити су мушкарци ти који су на бранику државе, нити су жене те које се искључиво баве кућним пословима.

Промовисање жена које су деловале као лидерке током пандемије је веома важно јер руши стереотипе ко је тај који први одговара на кризу. На крају крајева, знамо да жене доминирају у здравственом систему, да су у периоду епидемије корона вируса управо оне биле на првој линији одбране у здравственом сектору, сектору социјалних услуга, у трговинама, апотекама. Просто видели смо тај родни јаз и његово препознавање је веома важно – сматра директорка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији.

Према речима Милане Рикановић ову кризу треба искористити за припрему мера које ће помоћи да се изгради равноправније, инклузивније и отпорније друштво које ће у наредним кризама рачунати на снагу свих чланова заједнице, и жена и мушкараца. Сматра да би стављање жена на водећа места током и након кризе свакако ојачало привреду, покренуло позитивне промене и бржи опоравак.

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *