By У среду вече у пријепољском Музеју, а у организацији Дома културе, оживело је сећање на стару посластицу ћетенију, која је пре неколико деценија пријепољску омладину окупљала на поселима у муслиманским кућама.
Велики број Пријепољаца и Пријепољки имао је прилику да проба и присуствује прављењу традиционалне посластице – ћетеније, пре свега захваљујући спретности неколико домаћица, које овај стари рецепт још увек добро памте.
“Два кила шећера, пола литра воде и два лимуна и то се куха све док не добије боју карамеле. Онда се у тепсију сипа уље и излије смеса, па се изнесе вани да се прохлади. Онда сви намажемо руке уљем и смесу подижемо на руке. Од смесе најпре правимо један што дужи каиш, који се после састави. Онда се даље истеже, праве се “осмице”, које се опет сложе у једну “халку” која се опет истеже”, каже Џева Мезилџић, главна мајсторица на овој манифестацији.
“Што год се више “халки” и “осмица” направи, ћетенија ће бити боља. Испечено брашно се сипа по тепсији, а на брашно се стави “халка” од шећера”, описује Џева.
Шест жена је уз пему и духовите досетке масу од ушпинованог шећера нешто више од двадесетак минута сједињавало са претходно печеним брашном, све док маса није постала потпуно кончаста.
Готова ћетенија је исечена, а бројни посетиоци и посетитељке ове манифестације су уживали у укусу ове традиционалне посластице, која се топи у устима, сећајући се неких давно минулих времена.
“Правили смо раније ћетенију – то нам је била срећа, уживање, дружење! Свако је имао свој задатак – неко да ради са брашном, неко да донесе шећер, неко шерпу, неко да пере – иако није било воде у кући. То је толико било дивно дружење да се то не може никад заборавити”, каже Бедрија Хашимбеговић.
Циљ манифестације био је да се сачувају од заборава јела традиционалне кухиње и обичаји Бошњака.
“Када сам радио овај пројекат који је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије, а који се зове “Специфичности културе Бошњака и њихов утицај на савремене трендове у овој области”, ћетенија ми је дошла као један лајт мотив те изузетно старе традиције”, истиче Ибрахим Аличковић, координатор пројекта.
“Заиста сам импресиониран бројем људи који су дошли на ову манифестацију. Наравно, ништа не би било могуће без вредних ханума које су учествовале у изради ћетеније”, додаје Аличковић.
Осим у специфичном укусу ћетеније, присутни у пријепољском музеју уживали су у севдалинкама “Пријепољских тамбураша” и игри КУД-а Дома културе.
