By Кроз стереотипан приказ жена у улогама које им се традиционално додељују, одсуство стручњакиња као саговорница у озбиљним друштвено-политичким темама, сензационалистичко извештавање у случајевима родно заснованог насиља, креатори различитих медијских садржаја, реклама и објава на друштвеним мрежама утичу на креирање погрешне слике жене у медијима. Друштвена одговорност, уз поштовање Кодекса новинара Србије, мора бити испред борбе за читаност и профит, поручује новинарка Лана Николић.
Медијска писменост је важна за све, али посебно за девојчице и жене, јер свакодневно сведочимо различитим облицима дискриминације, којој су изложене у различитим сферама, па и медијима.
Када говоримо о медијској писмености често кривицу пребацујемо на људе који прате – морате да будете одговорни, да прегледате садржај, морате да упоредите, да пазите на изворе… То су ствари за које верујем да и новинари и новинарке који раде свакодневно са медијима не би знали то у потпуности стопроцентно да ураде, а не жене и девојчице, које се можда баве сасвим другим стварима. На крају, није ни дужност сваке и сваког од нас да знамо о свему све, али оно што јесте важно је да користимо ресурсе који су нам доступни. Дакле да имамо те основне вештине истраживања као жене и девојчице, макар то за почетак био само Гугл. Па куцамо „Шта је то медијска писменост?“, па погледамо да ли можда има неки приручник, како ми можемо да применимо те неке основне алате проверавања података и како можемо мало пажљивије да наступамо у онлајн свету, посебно на друштвеним мрежама – каже новинарка Миланка Лана Николић.
Основне вештине медијске писмености могу да нам помогну не само у бољем разумевању медијских садржаја, већ и у контексту безбедности на интернету и друштвеним мрежама. Стереотипно извештавање о женама може негативно утицати на доношење одлука и самопоуздање, посебно са развојем друштвених мрежа.
Ја тврдим да не постоји ни жена ни девојчица која је у потпуности недотакнута тим имплицитним порукама које се односе на то да морамо бити лепше, успешније, непрекидно младе, да нам непрекидно све добро иде и да стално имамо неке нове догађаје које можемо да прикажемо својој заједници и нове сегменте успешности. Чини ми се да је важно да када посматрамо утицај медија на девојчице и жене, да имамо у виду колика је одговорност креатора садржаја, било да су у питању медији, корпорације, неко на друштвеним мрежама или ми сами који правимо неки садржај. Коју поруку ми тиме заправо преносимо, како утичемо на девојчице и жене, која ћемо осећања ми у њима подстаћи – истиче Лана Николић.
Лана наглашава да друштвена одговорност према заједници мора бити испред потенцијалног профита и борбе за читаност, посебно када се извештава о осетљивим темама попут насиља према женама.
Оно што би требало променити, али то је заиста само моје лично мишљење, јесте да не посматрамо жену као жртву, већ неког на коме се преломила небрига друштва, неадекватно деловање друштва и занемаривање проблема који су изузетно тешки и важни, а којима се можда нисмо бавили на начине који су потребни. Када извештавамо о стварима које се односе на насиље према женама или фемицид, не можемо говорити из перспективе да је то нечија мајка, ћерка, сестра. То је жена, то је суграђанка, то могу бити ја, то може бити било која жена. Дакле, то је нешто што се свих нас директно тиче и жена је као таква вредна у сваком погледу, а не само у односу на улогу коју она потенцијално има – додаје Лана.
Сваки новинар и новинарка треба да размишљају на који начин би могли допринети јачању сигурности и сузбијању насиља у друштву, а то најбоље могу кроз правино извештавање без сензационализма. Када је у питању тема насиља према женама, Лана Николић упућује на Препоруке групе Новинарке против насиља, чије су чланице и две новинарке Телевизије Форум.
