Аутор/ка: Иако је догађај један, у различитим медијима он је интерпретиран на мноштво начина. У таквом окружењу живимо и доносимо ставове. Како селектовати истину од манипулације, питање је на које би одговор могла дати медијска писменост, а да би били медијски писмени, морамо улагати у развој критичог мишљења. Како? Одговор смо потражили од дугогодишњег новинара и уредника Бранка Чечена.
Све док медији буду извештавали у интересу једног броја људи на позицији моћи и пласирали дезинформације као неупитне истине, имаћемо збуњену јавност и одсуство критичког мишљења. То сматра новинар Бранко Чечен, који медијску писменост види као комплексан процес учења, али и примећује да су неке ствари неповратно изгубљене.
Много давно смо пропустили прилику да почнемо да развијамо критичко мишљење и да се прилагођавамо савременим сазнањима о томе како учи мозак одрасле особе, а како мозак детета. Много је важније некога научити процесу размишљања и процесу учења, него му трпати неки садржај у главу. Исто тако, морамо да научимо људе да у свету у којем добијају различите информације о истим стварима, које су идеолошки супротне, које су по вредносном суду супротне, како да разликују чињенице од мишљења, како да разликују чињенице од лажи и онда да пустимо те људе да изводе своје закључке. Онда можемо бити сигурни да већина може извести закључке који су хумани и добронамерни према свима – верује новинар Бранко Чечен.
За актуелно стање у друштву намеће се и питање: Шта је старије, одговорност медија или одговорност јавности?
Са свих страна мора да се приђе проблему.. и са образовне и у породицима и у начину на који се људи односе између себе, па онда наравно и у медијима. Чини се да је све важније да последице за непридржавање професионалних и етичких стандарда у медијима морају да постану битно теже него што су данас. Данас имамо веома поларизоване медије и млади новинари без адекватног образовања долазе у редакције где их уче да је пристрасност исправна и да је манипулисање информацијама добро. Знате, то је много лакше радити, него извештавати како треба. Јако је лако тако мало пробрати неколико информација, направити коктел који усмерава нечије идеје о политичком проблему на одређену страну, пустити то лепо, окренути се и отићи кући на ручак – закључује Чечен.
Гледано годинама уназад, приказивање жена у медијима често није у складу са професионалним новинарским стандардима, зато је њихово медијско описмењавање веома важно.
Читава једна породица дискриминације, увреда и предрасуда које владају према женама, не владају према мушкарцима. Тако да, кључно је да данашње девојчице, сутрашње девојке и онда жене, медијски описменимо да би виделе све то, а не да би пролазиле кроз живот осећајући се инфериорнима због тога што медији не знају како да о томе пишу, нити да препознају колико је то неправедно и колико је то погрешно – каже Чечен.
Медијска писменост је веома важна тема за све, јер медијски садржаји често обликују наше ставове у уверења, а жене су често биле приказане на стереотипан начин који није у складу са њиховом стварном снагом, способношћу и доприносу друштву.
