By Магазин „Лице улице“ се дистрибуира кроз мрежу продаваца из маргинализованих група, који најтеже долазе до посла, са циљем њихове веће социјалне и економске укључености. Ове категорије становништва су недовољно заступљене у медијима и о њима се често извештава на стереотипан начин. Медијска писменост има значајан утицај на изградњу самопоуздања девојчица и жена, а посебно уколико имају неки облик инвалидитета, каже новинарка овог магазина Тијана Спасић.
Медијска писменост је једна од кључних вештина за разумевање савременог света и тумачење порука, које често могу обиловати обмањујућим елементима.
Способност да се препозна да иза неких вести можда стоји прикривена реклама, да неке вести које се добијају преко друштвених мрежа или некаквих непроверених извора информисања би можда требало проверити – отићи на Интернет, на неколико сајтова, проверити да то није можда само лажна вест која се шири даље без контроле… То су неке релативно једноставне ствари, а које ипак умеју да промакну, поготово младима. Такође је важно разумевање како друштвене мреже функционишу и како алгоритми заправо утичу шта се појављује поново. Тако неко на пример чита једну вест која је везана за неке теорије завере из било које области и самим тим алгоритам ће поново да му нуди сличне вести – истиче новинарка магазина “Лице улице” Тијана Спасић.
Видети особе из маргинализованих група које су у медијима приказане као снажне и успешне, може значајно утицати на изградњу самопоуздања од најранијег узраста.
Неопходне су промене и у образовном систему.
Када крену у школу видеће веома брзо да су већина писаца и научника о којима читају мушкарци. Уколико кроз читав образовни систем огромна већина неког препорученог садржаја долази од мушког канона, од 90% мушких аутора, на тај начин се имплицитно шаље порука да су жене некако мање способне и мање вредне – каже Спасић.
Посебну пажњу новинари и новинарке треба да обрате када извештавају о осетљивим темама попут насиља према женама.
Често наилазимо на вести у којима се за убиство жене често и не каже да је убиство, већ да је трагедија. Сам избор речи на неки начин оправдава то што се десило. Слично је са потенцирањем љубоморе као неког узрока злочина над женом или убиства жене. На тај начин се имплицитно скреће пажња са оног што се десило на конструкт да је жена на неки начин то заслужила или скривила, што је неприхватљиво – истиче Тијана.
Неважно у којој професионалној улози се појављује, стално се потенцира мајчинска улога жене и њен физички изглед.
Породична сфера је та која се намеће да би требало да буде примарна свакој жени, а затим физички изглед. Од најранијег узраста се намеће девојчицама како би требало да изгледају лепо и буду увек уредне и фино очешљане… Избором боја и одеће од најмањих ногу се на неки начин сугерише да оне не би требало да се прљају и да оне не могу да се играју истих игара као дечаци. Друштвене мреже и све медијске слике које може да види ће потенцирати како девојка млада треба да изгледа, што може да доведе до тога да девојке почну да се осећају веома лоше и са мањком самопоуздања уколико то како изгледају не може да се усклади са том неком форсираном сликом у медијима – закључује Спасић.
Овакво извештавање може довести и до здравствених и менталних проблема, попут анорексије и анксиозности, посебно код девојака и младих жена, нарушити њихово самопоуздање и утицати негативно на доношење важних животних одлука.
Због тога је неопходно савладати основне вештине медијске писмености, да би лакше препознали стереотипе и развили отпорност према негативним медијским порукама.
