Унапређењем медијске писмености до препознавања манипулативних садржаја

Унапређењем медијске писмености до препознавања манипулативних садржаја

Слика жене у медијима је често искривљена и стереотипна – инсистира се на лепом физичком изгледу, а недовољно пажње се посвећује оном шта жена има да каже. Жене су ретко саговорнице у медијским садржајима са озбиљним економским и политичким темама, а доминирају у рубрикама о забави, домаћинству, кувању и слично. На тај начин се шаље погрешна порука публици, посебно младима, који настављају да одржавају штетне друштвене стереотипе.

Како би боље разумели намере креатора медијских садржаја, а самим тим се и заштитили од манипулације, важно је да радимо на повећању медијске писмености грађана и грађанки. То је посебно важно имајући у виду каква је просечна слика жене у медијима.

Проблем је велики зато што су жене углавном негативно представљене. У питању су стереотипи и предрасуде, да је првенствено битан физички изглед жене и да није битно ништа друго, на пример како ће жена бити остварена у друштвеном животу и пословном свету, да ли ће бити предузетница, да ли ће напредовати у сфери грађанског активизма, политике и слично – каже Маријана Бјелић, Женска иницијатива Прибој.

Медијска писменост подразумева вештину критичке анализе садржаја, а иако су дигитално веома писмени, млади нису у довољној мери сензибилисани да преиспитају све што прочитају или чују у медијима.

Медијска писменост представља вештину за коју су потребне и године да би се она развила, тако да данас међу младима највише можемо приметити тај нажалост негативни утицај друштвених мрежа, које просто креирају неке вредности у друштву које бисмо ми сматрали негативним. Млади то упијају као сунђери и то су вредности које њих обликују и којима се воде – каже координаторка Канцеларије за младе Прибој Софија Обрадовић.

Стереотипан приказ жене у медијима утиче на перцепцију младих, посебно девојчица, нарушавајући њихово самопоуздање, самовредновање и ментално здравље, иако тога најчешће нису свесни.

Тренутно је ситуација таква по питању медијске информисаности, где смо, да условно кажем, бомбардовани информацијама, али медији имају такву моћ да те дезинформације примамо као истините. Нарочито ми жене примамо информације да нисмо довољно добре, довољно способне и компетентне, што све води оваквом друштву какво сада јесте – истиче Маријана Бјелић.

Софија Обрадовић из КЗМ у Прибоју додаје да би о медијској писмености требало да се учи у школама.

Млади су свакодневно бомбардовани са хиљадама информација које они не знају да исфилтрирају, тако да прихватају неке негативне вредности, што можемо да видимо како се одражава на њихово понашање и начин на који проводе своје слободно време, па можемо видети да су млади често незаинтересовани за неке културне садржаје, за волонтирање, за квалитетан начин провођења слободног времена, јер све своје слободно време улажу у изласке и снимање неких видео садржаја, који сами по себи немају неку вредност – закључује Обрадовић.

Важно је да будемо свесни на који начин се извештава о женама, њиховом ангажману у друштвено-политичком животу, професионалним успесима и случајевима насиља према женама. У циљу стварања родно одговорног и праведнијег друштва, у коме се сваки члан и чланица осећају једнако вредним, битно је да од најранијег узраста научимо да увиђамо и реагујемо на дискриминацију у медијима и тиме допринесемо сузбијању штетних стереотипа.

Подели на мрежама

Повезани чланци