Аутор/ка: У Србији живи више од 700 хиљада особа са инвалидитетом што је приближно свака десета особа. Бројни су проблеми са којима се свакодневно суочавају, а један од највећих је свакако незапосленост.Томе у прилог иду статистички подаци који показују да је свега 13 одсто особа са инвалидитетом у радном односу. Један од разлога слабе запослености, поред незаинтересованости послодаваца, је и недостатак информација о томе како могу да остваре ово право.
На евиденцији Филијале НСЗ у Пријепољу, која покрива општине Прибој, Нову Варош, Сјеницу и Пријепоље, налази се 228 особа са инвалидитетом. Први корак ка њиховом запошљавању је пријављивање на евиденцију НСЗ. Поред основних докумената као што су доказ о школској спреми и месту пребивалишта, особе са инвалидитетом морају доставити и потврду о инвалидности.
Када су у питању ратни војни инвалиди мора се доставити решење општинског органа управе надлежног за борачка питања о утврђивању својства ратног, мирнодопског или цивилног инвалида. За лица којима је извршена категоризација такође је потребно доставити решење општинског органа управе надлежног за друштвене делатности. Кад су у питању инвалиди рада, друге или треће категорије, потребно је доставити решење ПИО фонда и решење о процени радне способности – објашњава поступак пријављивања на евиденцију вршитељка дужности директорке Филијале НСЗ у Пријепољу Рафета Хајдаревић.
За особе са инвалидитетм је веома важно да знају процедуру како се и где ради процена радне способности.
Лица која имају неку смањену радну способност подносе захтев Филијали НСЗ са пратећом документацијом. Све даље послове око тога води НСЗ почев од пријема захтева, обраде документације, координације између здравствене комисије и наших корисника, преноса и плаћања средстава комисији која доноси решење, односно врши процену и даје налаз и мишљење за потенцијалне особе са инвалидитетом. На основу свега тога НСЗ доноси решење о процени радне способности – каже Хајдаревић.
Нaционална служба за запошљавање има низ мера и активности које су усмерене на запошљавање особа са инвалидитетом.
Ми особе са инвалидитетом можемо укључити кроз разне обуке као што су обуке за активно тражење посла, обуке за Клубове за тражење посла, обуке за познатог послодавца, обуке за тржиште рада, стручна пракса и остале обуке које се тичу додатног образовања. Морам ту поменути и финансијске подстицаје код запошљавања особа са инвалидитетом када су у питању рефундација зарада за ОСИ без радног искуства, субвенције за самозапошљавање, као и за отварање нових радних места. Увек је већи износ субвенције који је регулисан јавним позивом за особе са инвалидитетом у односу на остала незапослена лица – истиче Рафета Хајдаревић.
Поменуте мере се односе на запошљавање сосба са инвалидитетом под општим условима, када нису потребна додатна прилагођавања. Међутим, Национална служна за запошљавање има и програме запошљавања под посебним условима.
То су подстицајна финансијска средства која су намењена за прилагођавање радног места лицима и за рефундацију трошкова прилагођавања радног места и послова као и рефундацију трошкова зарааде лицима ако је послодавац ангажовао лице које је потребно као асистент особи са инвалидитетом.
Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом је уређена Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.
Послодавци који имају мање од 20 запослених нису у обавези да запошљавају особе са инвалидитетом. Послодавци који имају од 20 до 49 запослених имају обавезу да запосле једну особу са инвалидитетом. Послодавци који имају више од 50 запослених имају обавезу да запосле две особе са инвалидитетом и на сваких следећих 50 запослених иде још по једна особа са инвалидитетом – рекла је в.д. директорке Филијале НСЗ у Пријепољу Рафета Хајдаревић.
Кроз програме и мере активне политике запошљавања у 2021. години је укључено 29 особа са инвалидитетом, док је од почетка ове године, по разним основама, радно ангажовано 28 лица с тим што постоји могућност да се до краја године тај број повећа.
