Образовање особа са инвалидитетом – тежак пут до дипломе

Образовање особа са инвалидитетом – тежак пут до дипломе

Постојећи закони Републике Србије који регулишу обавезно образовање нису на адекватан начин решили питање образовања особа са инвалидитетом. Статистички подаци о онима који су укључени у систем образовања на било ком нивоу нису сјајни, али одређених помака има, истичу у Националној организацији особа са инвалидитетом Србије.

Основно образовање деце је универзално право за чију је заштиту и остварење одговорна држава. Kључни проблем је како изградити образовни систем који ће уважавати индивидуалне разлике ученика са тешкоћама у развоју или инвалидитетом, а истовремено обезбедити што је могуће више њихову инклузију у складу са условима и могућностима. Статистика показује да ситуација у Србији није повољна.

Негде 12 одсто особа са инвалидитетом није похађало уопште основно образовање. 52 одсто особа са инвалидитетом има само основно образовање или чак непотпуну основну школу, док свега негде 6,5 одсто има завршено више или високо образовање, тачније око 3 одсто ученика има завршену високу школу – каже извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Иванка Јовановић.

Иако постоје добре ствари које су урађене у овој области и видљиви помаци и даље постоје бројне препреке, пре свега у смислу приступачности образовног система.

Ту мислим и на физичку приступачност за ученике са физичким инвалидитетом, а то значи да су многе школе физички неприступачне или немају лифтове како би ученици могли да похађају наставу у кабинетима који су на спрату или немају приступачне тоалете за особе са инвалидитетом и слично. Са друге стране проблем приступачности образовања везује се и за ученике са сензорним инвалидитетом, а ту нарочито мислимо на оне који су глуви или слепи – истиче Иванка Јовановић.

Једини антидискриминаторни закон који јасно прописује право на образовање за сву децу је Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Он предвиђа различите афирмативне мере у области образовања.

Ученици са инвалидитетом и сметњама у развоју могу да уписују средње школе по повољнијим условима и они, за разлику од осталих ученика, наравно попуњавају листу жеља, али они имају право да наведу само једну жељену школу. Оно што важи на територији целе Републике Србије када су у питању особе са инвалидитетом то је да Министарство просвете даје стипендије ученицима и студентима на територији целе земље. Само је битно, наравно, да буду држављани Републике Србије и да поред неких других критеријуме пре свега задовоље критеријум да су положили претходне године са одличним успехом – објашњава Јовановић.

Посебан помак је направљен у области високог образовања.

Сви факултети у оквиру универзитета у Београду, али и на другим универзитетима имају одређену квоту за пријем студената из маргинализованих група у које спадају и особе са инвалидитетом. Они, такође, имају могућност да полажу пријемни испит на начин који је прилагођен њиховим могућностима и потребама и они самим тим улазе на буџет – каже извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Србије.

Иако је ова мера допринела да се у последњих десет година повећа број студената са инвалидитетом, ова квота често остаје неиспуњена што значи да се и даље недовољан број особа са инвалидитетом уписује на факултете.

Подели на мрежама

Повезани чланци