By До почетка примене Закона о родној равноправности остало је још пет месеци. Од када је усвојен у Народној скупштини, пре три године, па све до данас највише пажње привукла је одредба која се односи на обавезну употребу родно осетљивог језика у образовању , медијима и јавној администарцији. Тим поводом разговарали смо са социолошкињом и новинарком Христином Цветинчанин Кнежевић, једном од ауторки Приручника за употребу родно осетљивог језика.
Јако је забрињавајуће да у нашем друштву, где су жене по свим законима равноправне са мушкарцима, оне буду невидљиве у језику, поготово када је реч о женама које су видљиве у јавној сфери и које се налазе на јавним положајима. Уколико родно осетљиви језик не буде заступљен у мери у којој је потребно и коју закон прописује, жене ће и даље бити невидљиве, сматра социолошкиња и новинарка Христина Цветинчанин Кнежевић.
Не постоји ни један рационални разлог зашто би се неко опирао промени језика, јер са сваком променом језик се мења и напредује. Он се развија. Ако постоје одређени појединци или чак групе које су против тога да жене буду видљиве у језику, оно што ја морам да се запитам јесте да ли то значи да постоји и неки отпор према томе да оне буду видљиве у јавној сфери – каже Христина Цветинчанин Кнежевић.
Заједно са колегиницом Јеленом Лалатовић, Христина је 2019. године учествовала у изради Приручника за употребу родно осетљивог језика, који је објавило Координационо тело за родну равноправност, а који би требало да послужи као упутство за примену родно осетљивог језика.
Када смо писале тај приручник, оно што нам је било јако битно је да он не буде само списак термина, да не буде само речник иако он садржи речник, већ смо се ми потрудиле да обухватимо што већи број појмова. Али, наш језик је толико богат да је апсолутно немогуће обухватити све појмове који постоје. Са друге стране, као што сам већ рекла, наш језик се свакодневно развија тако да ми из године у годину имамо нове појмове. Због тога смо се фокуисирале да се највећи део речника тиче баш тих заблуда које постоје у употреби родно осетљивог језика – објашњава Христина.
Цветинчанин Кнежевић сматра да се ова одредба Закона неће доследно примењивати, али и да постоје назнаке да чак и они који су били против или су се двоумили, сада када виде у каквом друштву живимо и са каквим проблемима се жене суочавају, схватају значај веће видљивости жена у језику.
Нама заправо видљивост у језику омогућава да говоримо о проблемима који нас често коштају живота. Иако није конкретно питање родно осетљивог језика, јесте питање језика, а то је препознавање термина фемицид. Већ годинама имамао од 20 до 40 жена које буду убијене у току једне године. Исте те групације које су против употребе родно осетљивог језика, такође су и против термина фемицид, а нама је термин фемицид неопходан како бисмо могли да опишемо проблем са којим се суочавамо, а на крају крајева и да га законски регулишемо – сматра Христина Цветинчанин Кнежевић.
Једнако као и те 2021. године када је донет, део поменутог Закона и данас дели Србију. Противљење коришћењу родно осетљивог језика изражавају поједини стручњаци, Одбор за стандардизацију српског језика, али и Српска православна црква.
Отпори према родно осетљивом језику нису нешто што је основано. Мислим да они заиста немају упориште у реалности, барем не у овој реалности у којој ја живим. Ако неко живи толико привилеговано, то је његова ствар. Али, једноставно већина људи у овој држави живи овако како ја живим, што подразумева да језик мора да описује нашу стварност. То значи да, ако ми имамо слушкињу, ми ћемо имати и докторку, имаћемо гинеколошкињу, можда чак и астронауткињу. Нека девојчице маштају мало о томе шта све могу да постану, уместо да размишљају о томе да ли ће бити још једно име на списку фемицида – поручује Цветинчанин Кнежевић.
Закон о родној равноправности, са одредбом која се односи на употребу родно осетљивог језика у образовању, медијима и јавној администрацији, почиње да се примењује за пет месеци, иако још увек нема јасних смерница по ком принципу ће то функционисати. За непоштовање одредби овог Закона предвиђене су новчане казне.
Што је најгоре, казне нас могу натерати на то, јер обично људи када су угрожени финансијски, мењају нагло и своје ставове, али ја се заиста надам да до тога неће доћи, јер родно осетљив језик је у принципу само питање да ли ми сматрамо да су жене и мушкарци равноправни. И ако они јесу равноправни, онда треба да буду равноправни и у језику, а јако је тужно и поразно мислити да некога новчана санкција треба да натера на идеју равноправности – закључује социолошкиња и новинарка Христина Цветинчанин Кнежевић.
Подсетимо, Закон о родној равноправности усвојен је 20. маја 2021. године, док је обавеза употребе родно осетљивог језика предвиђена три године од почетка његове примене.
