By Тема која не престаје да заокупља српску јавност јесте употреба родно осетљивог језика у јавном говору. Иако би примена Закона о родној равноправности, која предвиђа доследну примену ове одредбе у образовању, медијима и јавној администрацији, требало да ступи на снагу за нешто више од месец дана, још увек се воде оштре полемике. Зашто је то тако, покушали смо да сазнамо од филолошкиње Тамаре Иванчевић, која се већ дуго бави истраживањем у области студије рода.
Гостујући на Телевизији Форум, Тамара Иванчевић је покушала да објасни зашто је важно да у свакодневном говору користимо родно осетљиви језик. Изненађена је ситуацијама на које су наилазиле њене колегинице и колеге приликом покушаја да се разговара о овој теми и изнађу могућа решења, јер је често долазило и до озбиљних вербалних напада од стране високо интелектуалне елите и из центара моћи, што је за њу недопустиво .
Ја не могу да верујем да је допустиво да вам свештено лице, односно клерик буде на научној конференцији о родно сензитивном језику, а да то не буду ваше колеге и колегинице лингвисти и лингвисткиње, образовани у тој уској теми на дискусији о нечему. Значи, чак и ако се не сложите око свега веома је важно да ми имамо ту врсту стручне дебате око нечега и да знамо да не морамо на прву лопту да се сложимо, да знамо да може да постоји неких десет ставки које ћемо да почнемо да разматрамо, да дискутујемо шта све то може да обухвата. Оно што јесте проблем, то је што ви имате један зид и имате заправо један насилан приступ када постоји уопште и покушај разговора – каже филолошкиња и истраживачица у области рода Тамара Иванчевић.
Иванчевић сматра да српски језик јесте родно сензитиван, јер има суфиксе, односно наставке за женски род и то није нешто што постоји од јуче. Оно око чега се најчешће воде жустре полемике, када је у питању родно осетљиви језик, јесу наставци за професије.
И ту је онда људима најстрашније што се у нека, не новија занимања, него занимања где су у новије време почеле у већем броју да се укључују и жене, користе ти наставци. А учитељица нема нико проблем да каже и рећи ће. Ако не користите родно осетљиви језик, веома често ћете добити веома рогобатне и често граматички нетачне реченице. У том смислу је то питање и правописа и граматике и неке норме, а ту се увек поставља и питање зашто се толико, колико се прича о овим суфиксима, не прича о функционалној неписмености наших грађана и грађанки – објашњава Тамара Иванчевић.
Иако се углавном увек своди на коришћење наставака за женски род, Тамара Иванчевић сматра да суштина родно осетљивог језика није само у томе.
Ради се о једној видљивости, ради се о једној политичкој, свесној употреби језика које треба да каже ко је био искључен, а сад укључен и такође се ради о начину када ви почнете да освешћујете језик којим говорите. Ради се о томе да осетите начин на којој о некој другости говорите. Неко ко је за вас другост, неко ко је за вас нека непознаница, да почнете да размишљате како говорите о њему. Дакле, родно сензитивни језик у том смислу онда укључује и одговорно извештавање о разним темама, а не само то да ли ће те рећи директорка, а не директор. Тако да је и то једно комплексно питање које се на жалост, често банализује – сматра Тамара Иванчевић.
Подсетимо, Закон о родној равноправности усвојен је 2021. године, а од 1. јуна би требало у целости да ступи на снагу, са делом који се односи на употребу родно осетљивог језика.
