Славица Ђукић Дејановић: Родна сензитивност је неопходност 21. века

Славица Ђукић Дејановић: Родна сензитивност је неопходност 21. века

Ближи се крајњи рок за обавезну употребу родно осетљивог језика у образовању, медијима и јавној администрацији, која је прописана Законом о родној равноправности. Како теку припреме за имплементацију ове одредбе у образовању, покушали смо да сазнамо од министарке просвете проф. др Славице Ђукић Дејановић.

Употреба родно сензитивног језика доприноси стварању равноправнијег друштва. Kоришћење језика који укључује и поштује различите родне идентитете може допринети бољој видљивости и признавању различитих група људи, али и смањењу родно засноване дискриминације. У образовању, државној управи и медијима, коришћење родно сензитивног језика може промовисати једнакост међу половима, охрабрити различите перспективе и осигурати да сви учесници буду представљени на адекватан начин.

Родна сензитивност је просто неопходност 21. века. Број образованих жена у нашој држави, на пример међу докторима наука, је већи међу женама него међу мушкарцима. На свим високим степенима образовања има исто, а негде богами и више особа женског пола. Према томе, родна сензитивност је просто наметнута постојањем жена које су амбициозне, које желе професионална постигнућа, а које су уз то и мајке и још увек велики део традиционалних обавеза у кући имају на себи – каже министарка професорка докторка Славица Ђукић Дејановић.

Одредба о обавезној употреби родно сензитивног језика у образовању односи се на захтев да се у образовном систему користи језик који је инклузиван и освешћен када су у питању родне разлике. Циљ је да се избегну дискриминација и стереотипи на основу рода и да се осигура да језик који се користи у образовању буде у складу са принципима једнакости и поштовања различитости.

Претпостављам да ће први кораци бити такви да ће се учитељи и наставници обраћати ученицима и ученицама у складу са полом, што ће родне разлике бити просто једна комплементарност и предност, а не разлике које удаљују једне од других, што ће заједништво рода једног и другог, мушког и женског, бити неопходност да се праве заједнички кораци и у крајњем случају што ће се неговати однос према партнерству без кога нема и жене и родно сензитивног односа према женском полу – објашњава министарка просвете.

У делу Закона о родној равноправности који треба да се примењује од 1. јуна ове године родно осетљиви језик треба да се користи у школским уџбеницима, наставном материјалу, сведочанствима, дипломама и лиценцама.

Ја мислим да ће уџбеници чак и морати у складу са законом да имају ознаку о родној сензитивности. Не смемо увести родну сензитивност која ће да збуни читаоце. Дакле, текст у једној лекцији треба да буде разумљив и не треба да робујемо томе да мора свака реченица имати све у мушком и женском полу. Али, родна сензитивност мора бити и прожимати и уџбенике и предавањa и оно што је најбитније – понашање. У понашању се заправо негује родна сензитивност – каже Ђукић Дејановић.

Полемика у јавности о родно сензитивном језику, односно употреби женских облика за професије и титуле жена, траје годинама уназад. Сада се пренела и на институционални ниво.

Позивам партнере нас жена да разумеју колико је важна родна сензитивност, да не говоримо само о томе. Род јесте битан и када год може да се користи и ко год има потребу, а и обавезу треба да га користи. Али не сме сам језик маскирати разумевање порука које шаљемо – закључује Славица Ђукић Дејановић.

Подсетимо, Закон о родној равноправности, са делом који се односи на родно осетљиви језик, од 1. јуна би требало у целости да ступи на снагу, три године од када је усвојен у Народној скупштини.

Подели на мрежама

Повезани чланци