Аутор/ка: У оквиру конференције „Медији у Србији – контролори и послушници“, којом је Телевизија Форум обележила 15 година постојања, одржан је панел под називом „Родно осетљиви језик у медијима – између законске обавезе и „бранитеља“ језика“. О томе да ли је језик одраз родне равноправности и зашто постоје отпори према употреби родно осетљивог језика говориле су професорка докторка Светлана Томић, новинарка и лекторка Марјана Стевановић и одговорна уредница портала „Рес публика“ из Крагујевца Бојана Влајовић Савић.
Употреба родно осетљивог језика у свакодневној комуникацији помогла би да се превазиђе криза у друштву, истакла је током панела професорка докторка Светлана Томић уз напомену да се језик мења и прати развој друштва, а да је свака криза у друштву у вези са кризом језика и комуникације. Проблеми у његовој примени настају због недостатка дијалога са Одбором за стандардизацију српског језика и осталих струја које заступају његово становиште и оштро се противе примени родно осетљивог језика, упркос научним чињеницама да не угрожава структуру језика, нити ремети његову творбену лексику.
Људи који се баве науком из области социологије, психологије, филозофије, политикологије, лингвистике, феминистичке и социо лингвистике, ЛГБТ плус лингвистике указивали су на проблеме који настају када се сагледавају три суштинске ствари у комуникацији: садржај поруке, однос између саговорника и начин на који језик конструише људе у комуникацији. Дакле, то су три кључна аспекта која дефинишу родно осетљив језик који заправо не мења никакву структуру српског језика, како је пласирано од стране водећих представника неких научних, културних и образовних институција. Просто, родно осетљиви језик инсистира на родно осетљивој комуникацији, на родно освешћеној и самосвесној комуникацији. Дакле, он ублажава и изражава родне разлике, поштује их и исказује. Не игнорише их и не дискриминише их у самој комуникацији – каже професорка на Алфа БК универзитету Светлана Томић.
На отпор у примени родно осетљивог језика осврнула се и филолшкиња, новинарка и лекторка Марјана Стевановић, која истиче да медији у Србији користе родно осетљиви језик, али још увек не у мери која је потребна. На примедбе Одбора за стандардизацију српског језика, да су именице у женском роду рогобатне, одговара да је наше језичко понашање у доброј мери ствар навике.
Ми ако одлучимо и ако имамо позитиван став према томе, нама то неће бити рогобатно. Нема рогобатних ствари у језику. То су митови. Питање је само због чега ми те именице баш доживљавамо тако. Зашто нам то пара уши? Вероватно нас тај суфикс асоцира да је у питању жена, па нам нека наша традиционална представа о жени ставља до знања да им није баш ту место и онда нам та именица нешто смета – образлаже своје разлоге Марјана Стевановић.
Закон о родној равноправности, између осталог, прописује да су средства јавног информисања дужна да користе родно сензитивни језик у свом раду, али и да приликом извештавања учествују у развијању свести о значају родне равноправности. Бојана Влајовић Савић из Удружења „Рес Публика“ из Крагујевца сматра да се изношењем ставова само једне стране у овом дијалогу, ствара привид да је већина против употребе родно осетљивог језика.
Мислим да у великом броју случајева људи и нису толико против, али до њих долазе само аргументи оне стране која је изричито против, која има извесан ауторитет, јер је просто реч о Одбору за стандардизацију српског језика, о Српској академији наука и у метности, Матици српској. И онда, када ви то чујете, кажете: “Па да, шта ћу ја као један локални новинар сада да се супротстављам томе”. Ми као медији имамо веома важну улогу и велику одговорност у свему томе и негде та истрајност би требало да буде можда и кључна реч. Просто, ми смо ти који треба свакодневно да уносимо у говор родно осетљиви језик – предлаже Бојана Влајовић Савић.
Обавезна употреба родно остљивог језика у медијима, образовању и јавној управи једна је од одредби Закона о родној равноправности, који ће ступити на снагу 1. јуна 2024. године.
