Аутор/ка: Зашто је важно да користимо родно осетљив језик и каква је његова улога у друштву? Да ли је језик одраз родне равноправности? Зашто се јављају отпори за његову доследну примену? Одговоре на ова, али и многа друга питања дао је дводневни семинар који је за представнике и представнице локалних медија из целе Србије организовало Удружење Форум жена Пријепоља.
Од како је Скупштина усвојила Закон о родној равноправности, чија је једна од одредби обавезна употреба родно осетљивог језика у образовању, медијима и јавној администрацији, у јавности су се појавиле многе опречне реакције. Износећи научне и лингвистичке чињенице, велики број недоумица око употребе родно осетљивог језика отклонила је професорка докторка Светлана Томић, која се дуго бави овом темом. Она управо медије види као једног од највећих савезника у овој борби.
О свему овоме се није учило када и колико треба кроз образовање, тако да је улога медија веома важна у представљању основних чињеница и то је један од примарних циљева овог семинара, да се представе основне чињенице о српском језику са његовим родно осетљивим аспектима, о томе шта кажу подаци из науке, шта из употребног нивоа језика, шта кажу нова научна истраживања. Просто желим да се ствари врате на своје место – каже професорка докторка Светлана Томић са Алфа БК универзитета у Београду,
Семинару је присуствовало 15 новинара и новинарки локалних медија из Пријепоља, Нове Вароши, Ужица, Крагујевца, Краљева, Чачка и Маглића који се труде да у својим редакцијама користе родно сензитивни језик.
Имали смо мало отпора у редакцији од мушкараца, којима у занатском смислу није било јасно како користити родно осетљиви језик. Деловало им је рогобатно да ми стално понављамо грађани и грађанке, али неком упорношћу и појављивањем на оваквим семинарима, сад могу потпуно сигурно да кажем да смо успели у томе и да сада у нашем медију у пуној мери користимо родно осетљиви језик – каже новинарка “Варошких новина” Розита Поповић.
Дугогодишња новинарка, а сада одговорна уредница Удружења грађана “Рес публика” из Крагујевца Бојана Влајовић Савић, потенцира на коришћењу родно осетљивог језика, а сматра да медији треба да имају једну од важнијих улога.
Ми, као медији и као цивилни сектор, можемо неким својим радом утицати да се то стање мења. Ми то и радимо, ево и на овај начин. Ја очекујем да ћемо овде говорити, између осталог, и о томе како ми можемо да анимирамо неке друге чланове друштва, неке друге битне актере попут представника образовања, образовних институција и заједница, али и појединаца који тамо раде, а који имају свест о томе колико је важно да родно осетљиви језик уђе у образовни систем – каже Бојана Влајовић Савић.
Оснивачица и уредница портала “Сторителер” из Маглића Владимира Дорчова Валтнерова, као припадница словачке заједнице, нема сумњу када је у питању ова тема.
Мој став поводом родно осетљивог језика је врло јасан. Он мора да постоји, било у српском, било у словачком језику, јер на тај начин дајемо на значају родној равноправности, а то је кључ развоја сваког друштва. На жалост, сведоци смо тога да тај развој баш и не видимо – истиче Дорчова Валтнерова.
Професорка Томић сматра да је родно осетљив језик без сумње део историје српског језика и његова употреба нипошто не ремети структуру српског језика, већ су то манипилације које се намећу.
Сва она три аспекта на којима се инсистира, а то је феминизација, односно именице које постоје у женском роду за означавање звања, занимања, титула, професија жена, постоје од давних времена. Имамо сачуване изворе још од средњег века и ко год оде у српске манастире може лично да се увери дас постоје натписи царица, кнегиња и други. Значи, ништа то није ново, само није постојала информативна доза кроз образовање шта све подразумева родно осетљив језик – закључује професорка Томић.
Семинар “Родно осетљив језик и медији” Форум жена Пријепоља организује уз подршку програма Сустејн медија који суфинансирају Европска унија и Савезно министарство Немачке за економску сардњу и развој, а реализују Гиз, Дојче Веле академија и Интерњуз.
