Аутор/ка: Од усвајања Закона о родној равноправности, који од маја 2024. године уводи обавезу коришћења родно осетљивог језика у образовању, државној управи и медијима, у јавности се повремено воде жустре дискусије о овим одредбама. Увођење женског рода као обавезног у титулама, звањима и занимањима део јавности, па и стручне, назвао је насиљем и силовањем језика. За доследну примену ове законске одредбе остало је још мало времена, а ми смо проверавали каква је ситуација у општини Пријепоље.
Као народна посланица у претходном сазиву Народне скупштине Републике Србије Самира Ћосовић је учествовала у доношењу Закона о родној равноправности, чији је обавезни део употреба родно осетљивог језика у образовању, државној управи и медијима.
То је заправо начин да се родна равноправност постигне у писаном и говорном језику како би се жене учиниле видљивијим, како би се избегли стереотипи и како би се женама, којих има све више на местима одлучивања и у занимањима која до скоро нису баш била уобчајена за жене, указало и поштовање, достојанство и њихов интегритет и вредновање оног што оне раде. Зато је неопходно користити родно осетљив језик – каже заменица председника општине Пријепоље Самира Ћосовић.
Иако су се неки појмови већ усталили у свакодневном говору, за неке, који су до скора били непознати, требаће мало више времена, сматра Самира Ћосовић, која не очекује велики отпор код запослених у локалној самоуправи.
Врло често од својих колега политичара, али и запослених у општинској управи будем ословљена у женском роду са заменице или председнице. Видим да је то некако прихватљиво и сматрам да неће бити значајнијег отпора. Можда има и оних који се не слажу са употребом родно осетљивог језика, али је за то потребно време. Потребне су можда и неке едукације како би се људима приближило шта значи родно осетљив језик, шта се њиме постиже и колико се на тај начин унапређује положај жена – сматра Самира Ћосовић.
А управо једна таква едукација недавно је организована у Ужицу. На њој су експерткиње и активисткиње за родну равноправност запосленима у градској управи говориле на ову тему, јер од како је Скупштина усвојила Закон о родној равноправности у јавности су се, поред опречних мишљења, појавиле и многе нетачне чињенице.
Мој задатак овде је да, као инелектуалка, реагујем на те неистине и да, једноставно, вратим у дискусију чињенице о језику, фундаменталне постулате историјске лингвистике и онога што је део проучавања о српском језику – каже професорка докторка Светлана Томић са Факултета за стране језике Алфа БК Универзитета која тврди да су одувек постојале именице којима су се означавале жене са професијама, титулама, занимањима и да је то део историје српског језика.
Своје виђење даје и активисткиња за женска и мањинска права Биљана Малетин.
Мислим да људима треба давати примере и поједноставити ствари, демистификовати их и просто показивати колико ми у свакодневном говору већ користимо тај језик, колико је он део нас. Именице у нашем језику се мењају по роду, броју и падежу. Одувек је тако било и то је суштина нашег језика. Ми тако говоримо и ништа се неће променити и нема ту никакве угрожености – сматра Биљана Малетин.
За спровођење одредби о обавезном коришћењу родно осетљивог језика, чији је крајњи рок мај 2024. године, изузетно је важна улога медија и цивилног сектора.
Форум жена Пријепоља и Телевизија Форум као прва женска телевизија, сигурно имају веома важну улогу у нашој средини. Кроз све оне едукације које дуги низ година организују свакако су приближили и нама који смо на неким функцијама, али и обичним грађанима појмове родне равноправности и значај поштовања тог принципа – каже заменица председника Општине Пријепоље Самира Ћосовић.
Од механизама родне равноправности, Општина Пријепоље има одбор као стално радно тело Скупштине општине и лице задужено за ова питања. Оно што је, такође, законска обавеза и на чему се тренутно ради, јесте формирање Савета за родну равноправност, као веома важног механизма ка успостављању ових принципа, међу којима је и употреба родно осетљивог језика.
