Аутор/ка: Од јуна 2024. године почиње примена одредби Закона о родној равноправности, које се односе на употребу родно осетљивог језика у медијима, образовању и државној управи. За доследну примену остало је још мало времена, а ми смо проверавали какав став о овом питању имају организације цивилног сектора у Златиборском округу.
За спровођење одредби закона о родној равноправности о обавезном коришћењу родно осетљивог језика, изузетно је важна улога организација цивилног друштва. Њихов став је јединствен – у овом тренутку то је друштвена потреба.
Примењујем родно сензитивни језик. Нисам неки експерт из те тема, али разумем да он доприноси равноправности жена у нашем друштву. Просто се препознају по називима професија које обављају – каже Радован Цицварић из Ужичког центра за права детета.
Рада Савић из Ужичког центра за права и демократију сматра да је српски језик још од давнина, гледајући списе између два светска рата, користио родно сензитивни језик.
Наравно, окружење напредује тако да је нормално уводити неке нове речи. Ја у томе не видим ништа чудно – сматра Рада.
Родно сензитивни језик у свакодневном говору користи и Јелена Жунић Цицварић.
Родно сензитивним језиком желимо да покажемо да жена треба да буде видљива, да жена и те како може да остварена, да буде успешна научница, адвокатица, успешна докторка, професорка, активисткиња…Управо пружамо модел девојчицама, будућим женама да то јесте смер ка коме оне могу да теже – истиче Јелена Жунић Цицварић.
Мислим да је то нешто нормално, поготово што је српски језик веома богат и да ми имамо све речи и у мушком и у женском роду за свако занимање и за сваку професију тако да мислим да се тиме даје на важности женама и да се истичу њихови квалитети и њихова важност у овом друштву – мишљења је Милош Голубовић из Београдске отворене школе, који је и представник ЕУ ресурс центра.
Родно сензитивни језик је природно ушао у свакодневну употребу међу запосленима у Форуму цивилне акције из Пожеге.
Почели смо да се бавимо тим језиком и оно што сам ја схватио од тог момента јесте да заправо наш језик, који ја много волим, пружа велики број могућности да покаже сву своју лепоту управо у том прилагођавању, а између осталог и родно сензитивном језику – каже Мирослав Тамбурић из Форума цивилне акције из Пожеге.
Од како је скупштина усвојила Закон о родној равноправности у јавности се води полемика између конзервативаца који родно сензитиван језик сматрају својеврсним насиљем над српским језиком и оних који то сматрају питањем присуства жена на важним позицијама у дрштву.
Свака промена јесте тешка и болна и треба се сада навићи на то, али ако кренемо сада са неким малим помацима онда ће нам то постати сасвим нормално – каже Рада.
Јелена Жунић Цицварић и Мирослав тамбурић сматрају да су отпори ка употреби родно сензитивног језика неосновани.
Чини ми се да постоје отпори који су засновани, не на знању, не на томе шта родно сензитивни језик може да донесе, већ просто због тога што неки ауторитети сматрају да се тиме руши и нарушава једна традиционална и патријархална представа о жени у нашем друштву – каже Јелена, док Мирослав Тамбурић кроз причу о родно сензитивном језику види простор да се додатно афирмише улога жене у овом друштву, што сматра веома важним.
Закон о родној равноправности, чија је једна од одредби и употреба родно сензитивног језика, ступио је на снагу 1. јуна 2021. године. За нешто више од девет месеци почиње његова обавезна примена.
Ако Закон то предвиђа, а ако се ми залажемо да закони важе, онда треба то и да усвајамо – изричита је Рада Савић.
Београдска отворена школа је за пуну примену одредби Закона о употреби родно сензитивног језика и кроз њихов рад га користе и потенцирају да се користи у свакодневном раду. Слично размишљају и у Ужичком центру за права детета.
Родно сензитивни језик у едукативном смислу је од изузетне важности, јер се превазилазе предрасуде и стереотипи, отклањају се те невидљиве баријере које су дате женама да им се каже „ви дотле смете, а даље не“ и да не одређује које је поље мушко, а које је поље женско. Жене не морају у век бити спремачице, чистачице, робиње, већ могу бити и физичарке, астронауткиње итд – закључује Јелена Жунић Цицварић.
За кршење одредби овог Закона предвиђене су и новчане казне. Међутим, много је важније да се код свих институција система развије свест о стварној потреби примене родно осетљивог језика како би жене биле видљивије у свим сферама друштвеног живота.
