By Да би у мору разних информација разазнали које су праве, а које пласиране у циљу пропаганде, ширења неистина или довођења у заблуду, од суштинског је значаја развијање критичког мишљења и бирање поузданих и проверених извора информисања. Медијска писменост је посебно важна за жене, због препознавања дискиминишућег и сензационалистичког извештавања, које ни у ком случају не би требало да буде основ за њихово самовредновање.
Дезинформације су свеприсутне у дигиталном свету и могу имати озбиљне последице на појединце и друштво, због тога је важно за сваког грађанина и грађанку да се медијски описмени и развије стратегије за препознавање квалитетних медијских садржаја.
Медијска писменост је требало да постане део градива за основну школу још пре 30 година, пре формирања портала и друштвених мрежа. Наша генерација која је расла без друштвених мрежа и добила их у неком колико-толико зрелом периоду није развила неки заједнички конзензус о томе како се препознаје квалитетан садржај од неквалитетног, како се критички размишља, како се формира мишљење на основу чињеница које су проврене, а не на основу осећаја – каже чланица групе Новинарке против насиља Миљана Нешковић.
Ширење лажних вести и пропаганде на друштвеним мрежама се може упоредити са ширењем гласина у реалности, с тим да било шта објављено на друштвеним мрежама има потенцијал да дође до много већег броја људи.
Када ми имамо једну укорењену навику формирања мишљења на основу осећаја, а не на основу чињеница, онда та мишљења крећемо да преносимо даље као чињенице и врло брзо се направи један круг незнања који онда утиче на све наше животне одлуке, који нас доводи до тога да ми имамо слободно тумачење свега, од Светог писма, преко закона и Устава, до медицине. То онда постаје једна животноугрожавајућа неписменост, која је сада само појачана појавом друштвених мрежа, јер она мишљења која би раније била подељена са десетак-петнаест људи, сада могу да буду подељена са десетинама хиљада – истиче Нешковић.
Медијска писменост омогућава појединцима да препознају родну дискриминацију у медијским садржајима, пре свега стереотипно приказивањe жене, у коме је важна само њена појава, а не и мишљење.
Ако причамо о стварима које погађају жене, онда то јесте тај сензационализам и то спиновање проблема родне равноправности, спиновање насиља и сваљивање кривице на жену у случајевима насиља који су “медијски атрактивни”. То су неке ствари које успоравају један напредак, који се упркос томе дешава, јер су друштвене мреже донеле и то да једноставно једна нова генерација жена има глас који једноставно не може да се ућутка – закључује новинарка Миљана Нешковић.
Охрабривање жена за стварање властитих медијских садржаја, као и поштовање етичких норми и стандарда помажу у разбијању стереотипног приказа жена у медијима, док јачање медијске писмености допиноси смањењу ширења неистина и штетне пропагаде на друштвеним мрежама.
