By Уместо преко класичних медија, млади се све чешће информишу путем друштвених мрежа, где се често износе површне и непроверене информације, засноване на стереотипима. Однос према женама углавном је двојак – или се приказују у улогама спремачице и куварице или се представљају не обраћајући пажњу толико на то што кажу, већ како изгледају. Да би знали да препознају квалитетно од стереотипног и сензационалистичког, често лажног извештавања, млади треба да овладају основама медијске писмености.
Будући да млади свакодневно проводе доста времена на друштвеним мрежама, треба да поседују бар минимум вештина за тумачење различитих садржаја, који могу бити информативног, политичког или забавног карактера, како би могли разликовати чињенице од мишљења и ставова, али и садржаја који су пласирани у циљу обмане.
Некада сарађујемо са младима који нису толико упућени, али када одрадимо тренинг медијске писмености, МоЈо новинарства или говоримо уопштено о новинарству, када им јасно поставимо шта је “фејк њуз”, како да разазнају прави извор информација од лажи или измишљотине, да почну полако у својим вијугама да перципирају шта је тачно, шта нетачно, шта исправно, а шта не. Мислим да им то пуно значи и да би неке системске промене попут увођења медијске писмености директно у образовни систем младима доста помогло – истиче новинар портала „Voice“ Александар Бугарин.
Не можемо рећи да жена у медијима и на друштвеним мрежама нема, већ да су представљене кроз стереотипе.
Мислим да је већи проблем у томе када видимо колико има заправо саговорница у медијима које су стручне у својој области. Због тога се разне невладине организације, које су се определиле за бављење женским правима, труде да утичу на промену слике жене у медијима, па сада имамо и спискове стручњакиња из различитих области и сл. Ако гледамо само медијску писменост кроз овакво извештавање, врло је незгодна ситуација, поготово због младих људи који се информишу преко неког одређеног медија, да сад не наводим каквих све има, али мислим да је битна ствар да што више истражујемо, да имамо критичко мишљење и утичемо на то да ако, на пример, гледамо садржај у ком су жене приказане кроз стереотипе, лепоту и изглед, будемо свесни да оне нису само то – да погледамо око себе, видимо своје пријатељице, то колико су оне квалитетне и да им је неопходно дати простора у том медијском смислу – истиче новинарка портала „Voice“ Светлана Параментић.
Традиционалне медије млади прате све мање.
Сад су ту друштвене мреже, чак ни интернет портали нису толико заступљени. “Генерација Зед” и млађи се све више информишу путем друштвених мрежа, јер ми кад погледамо њихов развојни пут видимо да је фејзбук био јак још кад су они били клинци. У раној адолесценцији и тинејџерским годинама добили су инстаграм и тик-ток, тако да су друштвене мреже преузеле примат у информисању младих у Србији и глобално – додаје Бугарин.
Будући да друштвене мреже не подлежу регулацији која важи за медије, овај простор је у великој мери подложан ширењу садржаја који доприносе стереотипном приказу жена, уз додатну маргинализацију жена из осетљивих друштвених група, као што су жене са инвалидитетом, Ромкиње, жене са села и старије жене.
