By Протести покренути након пада надстрешнице ни након годину и по дана не губе на подршци. Подршка протестима остаје стабилна и износи око 60 одсто што је тренд од априла прошле године, показује истраживање Центра за истраживање, транспарентност и одговорност ЦРТА. 60 одсто испитаника верује да је демократија најбољи политички систем, док преко половине види корупцију као изузетно озбиљан проблем и оцењује да Србија не иде у добром правцу.
Грађанима је и даље стало до демократије и имају велико поверење у организације цивилног друштва, што је охрабрење за све активисте који се боре за демократску Србију, каже Раша Недељков, програмски директор ЦРТЕ, који додаје да се пуно уложило од стране антидемократских актера у друштву да се подрије поверење у све оне који траже одговорност. Зато је једно од већих изненађења истраживања да организације цивилног друштва имају веће поверење од институције Председника, а један од најважнијих налаза је да људи у Србији и даље верују у изборе и смењивост власти на изборима, каже Недељков.
Ми видимо, у односу на питање – Да ли и у ком правцу по вама иде Србија у овом тренутку, преко 50% грађена, у периоду у претходних години и по дана, каже да Србија иде у погрешном правцу. То значи да су људи спремни на промене. Промене су у сваком демократском друштву добродошле. Промена не значи крај света ни за кога. Промена значи више одговорности. Промена значи веће пожртвовање политичких актера, да чују проблеме грађана, да одговоре на проблеме грађана, а не да читав политички систем исисају и да га претвори у један клијентелистички, коруптивни систем. То ми је, например, једно од изненађења, та чињеница да у претходних годину дана и више од пада надстрешнице, видимо да грађани као примарни проблем виде системску корупцију”, каже Раша Недељков, програмски директор ЦРТА
Недељков каже да грађани препознају да су за системску корупцију одговорна руководства странака на власти, што даје домаћи задатак свима онима који желе да мењају Србију на боље да се ухвате у коштац са корупцијом. Додаје да не треба нагађати да ли власт има сличне податке, јер портал, који је председник Вучић најављивао „Ко си бре ти“, управо кореспондира са тим.
“Грађани у својим малим срединама, где живе, виде бахате, корумпиране актере из странака на власти, дакле, које исисавају све могуће ресурсе из државе и преливају их у сопствене џепове, и грађанима је мука од тога. Ни не видимо као обични људи борбу проти корупције. Иначе борба против корупције је и кључна тема на основу које је Српска напредна странка дошла на власт, само што су ту борбу против корупције, практично, зауставили оног момента када су ступили на власт”, рекао је Недељков.
Шест од десет грађана Србије верује да је демократија најбољи политички систем, али исти број сматра да демократија у Србији не функционише, показује истраживање.
“За мене, као борца за демократију је то охрабрајуће околност, зато што могли смо да завршимо у ситуацији да већина људи каже ма јок, ми хоћемо да живимо у једном аутократском режиму. То би, рецимо, врло одговарало странкама на власт. И зато што када погледате како на то питање одговарују људи који гласају за странке на власти и како гласају људи који подржавају студентску листу, или опозиционе странке, истински опозиционе странке – видите да, практично, људи који гласају за студентску листу гласају људи који су за демократију, који су за владавину права, који су за слободе. Док ови, који подржавају странке на власт, пре свега, много су ближе том ауторитарном начину управљања. Али, корупција је нешто што чак задире и у популацију која подржавава странке на власти. Дакле, људи без обзира на политичку преференцију, виде корупцију као проблем. Моје је очекивање, као обичног човека – бирача, да у кампањи видим ту тему као једну од кључних, око којих ће се бирачи опредељивати”, додаје Недељков.
У контексту очекиваних превремених парламентарних избора, подршка протестима прелива се у потенцијалне гласове Студентске листе. Међутим, није занемарљив удео грађана који, упркос раширеној подршци протестима, неповерењу у државне институције и незадовољству стањем у држави, остају политички неопредељени (12 одсто) или истичу да неће гласати (9 одсто). Међу опредељеним бирачима (70 одсто), за Студентску листу би тренутно гласало 44.9 одсто грађана, док би за Српску напредну странку гласало 35.7 одсто, а за СПС 3.8 одсто. Остали политички актери самостално не прелазе изборни праг.
Свега око трећине грађана наводи да има поверења у политичке институције – Влади верује 34 одсто грађана, Скупштини 31 одсто. Грађани Србије губе поверење у институције. Поверење у институцију председника државе готово се преполовило за три године – у фебруару 2023. године поверење у председника државе изражавало је 60 одсто грађана, а данас 35 одсто. Насупрот политичким институцијама, државни универзитети и црква су институције којима грађани већински верују. Државним универзитетима верује 71 одсто грађана, а следи Српска православна црква са 64 одсто.
Истраживање су спровели Црта и Democracy Action Lab (DAL) Универзитета Стенфорд од 10. до 24. јуна 2026. методом лицем у лице на репрезентативном узорку од 2.324 пунолетних грађана Србије.
Цело истраживање доступно је овде.
