By Dobra zemlja, stajsko đubrivo, voda i rad, faktori su koji su doprinјeli da paprike iz domaćinstva Kukuljac iz Ivanja nađu svoje mјesto i u zemljama Evrope. Bračni par Ramo i Naza Kukuljac na 80 ari zemljišta broji blizu 80.000 sadnica paprike. Velika količina zasada zahtјeva i veliki rad, ali su njih dvoje nepokolebljivi da istraju na tržištu kao prepoznatljivo domaćinstvo koje uzgaja organsku papriku.
Kuću u Ivanju Ramo i Naza Kukuljac kupili su prije desetak godina. Iskustva u bavljenju poljoprivredom nisu imali, ali su imali želju da nauče. Počeli su sa malinama, ali kada je sve u ovoj oblasti krenulo nizbrdo, prije nekoliko godina na mjesto njih nikli su zasadi paprike. Prvi rod očekuju za petnaestak dana i braće sve do u kasnu jesen. Očekuju da će na tržište isporučiti od 15 do 20 tona sirove i prerađene paprike.
Na našem imanju od početka radi od 5 do 15 radnika. Kad se sadi, kad se plijevi, kad se postavlja sistem za navodnjavanje, jer naš je zasad folijarni. Da bi se taj sistem postavio, treba najmanje 5-6 ljudi. Iako ima folija, mora da se plijevi. Stalno mora da se održava, kao kad gledate malu bebu, stalno tu morate biti prisutni. Sreća je velika jer mi imamo bunar i zaljevamo, stavljamo samo stajsko đubrivo i to je vrlo dobro – ponosno ističe Ramo Kukuljac.
Prve berbe otići će sirove na Zlatibor, a onda će put Evrope krenuti zimnica, koju pravi Naza Kukuljac.
Salate razne, paprike punjene pavlakom, kupusom, ajvar… Sve to plasiramo u tegle koje se hermetički pakuju. Sve je ispravno, zdravo. Imam žene koje mi pomažu. Ja cijelu zimu imam posla. Ostavim paprike u salamuru i punim po potrebi. Kupujem pavlaku taze direkt iz mlekare. Sa dobrom voljom sve se nauči. Zimnicu sam uvek pravila, ali na neke velike količine nisam imala iskustva, ali sam naučila. Sama proizvodim presadu, imam i plastenik. I to su me žene naučile, da ne kupujem nego da proizvodim sama.
U proces prodaje uključena su i dva sina.
Naši sinovi se bave autoprevozom, imaju male kamone koje voze po Zapadnoj Evropi, imaju svoje prijatelje koji gore imaju kafane i to ide dobro. Jednom ko uzme gotovo je, to ne možeš nadavati. To su uglavnom naši ljudi, a Nijemac ili Holanđanin kad probaju, gotovo je, onesvijeste se.
Za tako dobar ukus paprike mora da postoji znanje.
Paprici je potrebno da ima i sunca i vlage. Ovi ovakvi dani kao što su sada, to joj ne odgovara, mnogo sunca ima. Prigori pri vrhu, mora da se zaljeva, a nije dobro ni stalno zaljevati, jer hoće da se potpari, razne bolesti da napadnu. Znači, morate biti umetnik – kaže Ramo.
Oboje su u penziji i mogli bi da žive od tih primanja. Ipak, izabrali su da i dalje rade.
Pare su najzadnje. Mene ovo ispunjava, pa onda i onaj što radi ima koristi i mi imamo koristi. Ne tražimo od djece, mada oni se ljute što mi ovo radimo. Ali, ja najviše volim kad imamo svoje i domaće. Moja unučad kažu „kod nane je sve domaće“. Pravimo sokove, džemove, sve naše imamo organsko. Ne odvajamo ništa za porodicu i za prodaju, sve je to sa iste gomile – ističe Naza.
Iako su po kvalitetu paprike prepoznatljivi širom Evrope, ističu da je njihov najveći uspjeh velika porodica, a zajednička okupljanja ono što im unosi najveću radost u život.
