By Зашто није свеједно када се професије не именују у женском роду, да ли нам је тешко или само нисмо навикли да у свакодневном говору кажемо архитекткиња, метеоролошкиња или пилоткиња? Овим питањима, али и самом појму и важности родно сензитивног језика, била је посвећена радионица коју је Удружење Форум жена Пријепоља одржало у Пријепољској гимназији.
“Не знам шта је, а можда га и користим” – реченица је којом је један од ученика Пријепољске гимназије прокоментарисао појам родно сензитивног језика, коме је била посвећена радионица Удружења Форум жена Пријепоља. Осим о значењу појма и значају његове употребе у свакодневном животу, ђаци првог и другог разреда Гимназије су, кроз кратке анкете, и сами могли да вежбају и први пут употребљавају називе одређених професија у женском роду. Да органи власти, који су према Закону о родној равноправности, дужни да обезбеде употребу родно осетљивог језика, то не чине, сведоче и ђаци, којима је ова радионица била први сусрет са појмом родно сензитивног језика.
Јелена Ружић каже до да сада није имала прилику да чује у женском роду занимања филолог, филозоф, демограф, док Ивана Бојовић каже да родно сензитиван језик није у употреби, али да треба да се направи разлика и ако је жена адвокат да се назива адвокатицом и да се тако подиже свест да жене могу да се баве истим занимањима као и мушкарци.
Значајно је да се овај језик употребљава јер жене треба да добију своја права као и мушкарци. То је важно јер женама даје већу снагу и подстицај у раду, мотивише их да не остану у кући и да се само баве кућним пословима – каже Миња Лучић.
Мислим да је ова тема јако битна, а ја сам данас први пут чула за њу. Треба више да се информишемо јер нико од нас не обраћа довољно пажњу на то – истакла је Нејра Хурић.
Заинтересовани ђаци ће у наредним месецима сами креирати кратке видео садржаје на ову тему, који ће бити објављени на друштвеним мрежама које млади највише користе. Све ове активности део су пројекта “Бустујмо нашу перспективу” у оквиру кога Форум жена Пријепоља, уз подршку Европске уније и немчког Савезног министарства за економску сарадњу и развој, настоји да да допринос промоцији родне равноправности, родно сензитивног извештавања и родно сензитивног језика.
Језик је алат који ми свакодневно користимо, али језик је и одраз друштвених једнакости или неједнакости. То звучи комплексно и јесте, зато што мора да се размишља о томе. Закључак до кога су дошли је да друштво у коме живимо није равноправно, а да је језик један од начина да се то и докаже – истиче Мирела Фазлић из Удружења “Форум жена Пријепоља.
Употреба родно сензитивног језика је законска обавеза за две области друштвеног живота – медије и образовање. Већина медија са националном фреквенцијом се још увек не придржава те одредбе. Закон о родној равноправности је предвидео и да од 2024. године родно осетљив језик уђе у уџбенике и приручнике у школској настави што би требало да допринесе рушењу традиционалних схватања и чешћој употреби нових речи у српском језику. Медији Форума жена Пријепоља од оснивања, ТВ Форум од 2008. године и портал Форум инфо од 2016. године, пре него је и постао законска обавеза, користе родно осетљив језик.
