Аутор/ка: Обичајно право је још увек доминантно у односу на законе у Србији када је у питању наслеђивање. Законом гарантована, али друштвено неприхваћена равноправност жена и мушкараца при наслеђивању доприноси неповољнијем положају жена у друштву. О могућим решењима и начинима да се тренутна пракса унапреди, као и о улози медија у промени свести и родних стереотипа у наслеђивању, говорило се на округлом столу „Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права“ у организацији Форума жена Пријепоља.
Поуздани статистички подаци, али ни анализе о положају жена при наслеђивању у Србији не постоје. Прво истраживање на националном нивоу које се тиче положаја жена у оставинским процесима недавно је покренуло Женско удружење Колубарског округа. Први налази овог истраживања показују да жене нису довољно упознате са свим правима, могућностима и последицама у процесу наслеђивања.
Радећи са женама кроз фокус групе, дошли смо до података да су жене изузетно необавештене о својим правима, обавезама и последицама у случају одрицања од наследства. Само 2% жена је рекло да су имале неке информације пре самог процеса. Половина њих је водила оставински поступак пред судом, а половина код јавних бележника. Ниједна од њих није у току процеса била обавештена да неће моћи да оствари право на социјалну помоћ у случају да се одрекне наследства. Чак и да им саопштите све ово на лицу места, жене се неће предомислити јер су већ дошле са својим мушким сродницима, најчешће да се одрекну и обећале су. Тако да би можда најбоље решење било да приликом слања позива стоји једна страна на којој би стајале све информације у смислу права и обавеза – сматра председница Женског Колубарског округа Јелена Ружић.
Kанцеларија Поверника за заштиту равноправности дала је мишљење још 2015. године да се ускладе поједине одредбе Закона о наслеђивању које се односе на изједначавање положаја брачних и ванбрачних партнера у наслеђивању. По садашњем закону ванбрачни партнери не могу бити наследници.
Било које право је теже остварити када се ради о ванбрачној заједници него о брачној, не само при наслеђивању. Ми смо и тада и у свим наредним мишљењима која смо давали на нацрте Закона инсистирали на томе да треба у потпуности изједначити права брачних и ванбрачних заједница, посебно што у обзир треба узети не само оно што је данас тренд. Мислим да смо и у прошлости потцењивали значај и број ванбрачних заједница које су много чешће него што се мислило – објашњава повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
О теми наслеђивања медији извештавају спорадично и углавном сензационалистички у рубрикама забаве и црне хронике.
Само једним претраживањем наслова који се тичу убистава и имовине изашла су три наслова „Убио сестру због имовине“. Ако медији оваквим насловима шаљу поруке женама шта треба да раде у процесу наслеживања, то је заиста поражавајуће и онда не чуди што је исход њихових одлука овакав какав јесте. Осим ових тема у црним хроникама у медијима се нађу теме када су у питању познате личности, њихови разводи, венчавања, међусобни односи о подели имовине. То је углавном праћено скандалима који се пласирају да би се тим текстовима добило што више кликова или боље продали ти медијски садржаји – истиче председница УО Удружења „Форум жена Пријепоља“ и директорка ТВ Форум и портала Форум инфо Милева Малешић.
Милева Малешић додаје и да информативних и истраживачких медијских садржаја на ову тему скоро да и нема, иако је улога медија веома значајна у промени свести и успостављању равноправнијег друштва.
