Аутор/ка: Улога и информисање свих учесника у оставинском процесу и правна подршка током овог процеса веома је важна када говоримо о теми наслеђивања. Оставинске поступке покрећу и воде Основни судови, а од јуна 2016. године судови су почели да поверавају оставине јавним бележницима који воде поступак и доносе решења о заоставштини. Права, обавезе и искуства из праксе били су једна од тема Округлог стола „Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права“ у организацији Форума жена Пријепоља.
Иако су жене, као наследнице, подједнако заступљене у оставинским поступцима, наследства се одриче нешто више од трећине. Случајеви наслеђивања су различити и не могу се генерализовати, али је образац одрицања жена од свог дела наследства и даље присутан. То потврђује и пракса у оставинским поступцима у Основном суду у Пријепољу.
Свакако да се не може генерализовати и да је ситуација другачија од случаја до случаја. Могу рећи да колеге које дуго раде у суду, 20 или 30 година, кажу да се ситуација сада поправља, тј. да се жене више прихватају наследства, али то је и даље веома евидентно да се најчешће одричу у корист брата или неког живог родитеља. Постоји и сутуација да се наследници некад одричу у корист некога од наследника који је прихватио да се брине о том оставиоцу – објашњава суткиња судске јединице у Новој Вароши Основног суда у Пријепољу Ана Пејовић.
Слична искуства по питању изјашњавања жена о наследству деле и запослени у Кнацеларији јавног бележника у Пријепољу, којима суд од 2016. године поверава оставинске поступке.
Јако ретко се жене прихватају наследства. Никада нисам имала случај за ове три и по године колико радим, да се жена изненади када кажем да има право да наследи. Лично сматрам да није проблем што жене не знају своја права, већ дубоко укорењени патријархални обрасци које је јако тешко променити – истиче Мирела Тахировић из Канцеларије јавног бележника у Пријепољу.
Колико се обрасци понашања и ставови о наслеђивању мењају у зависности од средине у којој живе и вредности некретнина показују примери оставинских поступака у Канцеларији јавног бележника у Чајетини.
То је Златибор, некретнине су вредне и у доста случајева жене се прихватају наследства. Опет имате ситуације када вам дођу образоване жене из градске средине које се не прихватају наследства, па се позивају њихови потомци који такође дају негативне изјаве да брат не би платио порез на тај уступљен део, односно поклон који прима. чини ми се да има доста оних које се прихватају, али и оних које се одричу, мислим да све то долази од васпитања из породице које је најбитније – сматра Данијела Стеванчевић из Канцеларије јавног бележника у Чајетини.
Непоседовање имовине, односно економска зависност од партнера или других чланова породице повећава ризик од доживљавања неког облика насиља.. Везу између економске зависности и породичног насиља истичу у Основном суду у Ужицу.
Што се тиче жене које су жртве насиља мислим да је главни проблем повратка у породичну кућу у којој су трпеле насиље, тај што немају где друго и што су приморане да и даље бораве у тој кући наравно под обећањем да се то „више неће догодити“ и нама су врло често везане руке у погледу њихове заштите у кривичним поступцима. Једино изрицањем хитних мера удаљавања које су ктаког даха, па их на 30 дана некако заштитимо. Али проблем је то, невезано за године и место становања што немају своју имовину и немају где са децом да се склоне – наводи портпаролка Основног суда у Ужицу Александра Шућуровић.
Кроз пројекат који реализујемо скоро две године правну помоћ и савете о наследним и имовинским правима добило је 40 жена. Главна питања и недоумице односиле су се на могућност опозива дате наследничке изјаве и наслеђивање имовине у браку и ванбрачним заједницама.
Оно што жене највише интересује је наслеђивање заједничке имовине супружника. Да ли могу да наследе нешто што се не води на њихово име, а што су оне стекле заједно са мужем у браку. То захтева отварњањеједне посебне теме, али је уско везано за нслеђивање, јер ми тај процес везујемо за породицу и породичне односе – објашњава адвокаткиња и правна консултанткиња на пројекту Милица Шљукић Пантовић.
Породични односи су управо оно што тему наслеђивања чини веома комплексном и важном да се о томе више говори убудуће.
