Друштво

,

Жене

Неплаћени рад жена на селу – Колико вреди рад пољопривредница?

Жене на селу би требало да имају осигурање и пензију, став је Ане Поњaвић из златиборског села Крива Река. Са својом породицом бави се сточарством и сматра да би њен свакодневни посао, када би га неко вредновао, требало да вреди минимум 1.000 евра.

На површини од 10 хектара свог имања и четири хектара под закупом, породица Поњавић тренутно брине о 15 крава, чије млеко сваки други дан предају млекари из Бајине Баште. Ниједног тренутка 37-годишња Ана није размишљала да ли да остане на селу. Тежак физички посао, без дана годишњег одмора, без боловања, избор су ове младе жене, мајке два сина, која носи највећи терет у свом домаћинству.

Мужа крава и сав остали посао, ту сам ја. Када ја нисам ту, супруг музе. Што се тиче осталих послова, кошења, сејања, супруг је ту, ја помажем колико могу. Бале товаримо заједно јер је дошло време да нема ко да ти помогне. Супруг има своје обавезе, бави се превозом, често није ту, као што данас цео дан није ту и мене чека све. И ручак и домаћи, да помузем, да отерам и дотерам краве…Кад је ту, обавезе делимо, али ипак већи део вучем ја, као ја. Ја сам неко ко мора бити иза шпорета, и у школи на родитељском, у општини, у штали…свугде. Уз добру организацију може све – каже Ана Поњaвић из Криве Реке из општине Чајетина.

Борити се и изборити за равноправност мушкарца и жене није лако, нарочито на селу, где су традиционална схватања дубоко укорењена.

Мишљење старијих генерација је да жена мора ово, да жена мора оно, али не мора. Жена мора да има своја права и да постави ствари на своје место. У нашем крају жене су запостављене, али кад будемо реални и искрени жена је стуб куће. Ма жена је стуб свега овде.

Пољопривредно газдинство је регистровано на њу, а као веома значајном подршком истиче чланство у Савезу сеоских жена Чајетине. Ипак, женама пољопривредницама недостаје подршка са врха државе.

Требало би да жена која не ради, која је домаћица, исто има стаж и здравствено осигурање, као и она која ради осам сати, да има неку обезбеђену пензију, социјалну заштиту, да неко стоји иза ње. Мој дан почиње у 6 сати ујутру и завршава се увече у 8. И то у 8 кад уђем, чека ме домаћи са децом.

Упркос целодневним обавезама, уз разумевање и сарадњу са супругом, Ана успева, макар повремено, да издвоји време за себе.

Ја имам време за себе када могу отићи код сестре, када могу са Савезом жена бити у Београду, Словенији када супруг покрије део мојих обавеза.

Према подацима из 90 земаља, жене у просеку проводе три пута више времена од мушкараца у неплаћеним пословима старања и пословима у домаћинству. Нарочито је тежак положај жена у сеоским срединама, које носе највећи терет неплаћених послова старања, показало је истраживање Економска вредност неплаћених послова старања у Републици Србији UN women-a. Овој проблематици посвећен је и пројекат „Неједнака расподела послова старања – Неплаћени рад на плећима жена“ Форума жена Пријепоља, који реализује у сарадњи са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и Британске амбасаде.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *