Тодоровићи из Чајетине: Заједно доносе одлуке и деле све послове у домаћинству

Петочлана породица Тодоровић свој савршен живот изградила је у засеоку Мало село Бојановићи, удаљеном 10 километара од центра Златибора, односно осам од Чајетине. Иако обоје запослени, одлучили су да своју децу гаје на, некада запуштеном имању, које су претворили у свој мали рај. У њиховој кући се о свему заједно одлучује и заједно учествују у свим пословима и обавезама.

Делимо послове у кући. Што се тиче домаћинства, ја радим смештај гостију и спремање кућица, Саша ради набавку и чување деце, одвози их на тренинг, у вртић и довози кући, тако да се допуњујемо. Много ми значи његова помоћ, зна да покупи судове и спакује у машину – прича тридесетпетогодишња Јелена Тодоровић, којој је супруг Саша највећа подршка.

Кад имамо више гостију, брига око деце је распоређена на мене и старију кћерку. Мој посао је и одржавање. Сваки дан има посла око ограде, животиња, спремања сена – каже Александар Тодоровић.

Обоје су запослени, Јелена у Дневном боравку за децу са сметњама у развоју, док Александар има тезгу на Тргу у Златибору. Све више су посвећени сеоском туризму, што уз бригу о троје деце, доноси целодневне обавезе. Не чине традиционалну породицу у којој жена има подређен положај већ су прерасподелили обавезе у кући.

Ми живимо у таквом друштву где влада мишљење да је мушкарац глава породице. На жени је да се избори за своје место, а мушкарци су ти који треба да имају мало више разумевања – истиче Јелена док супруг Саша каже да је женски рад мање видљив, па том логиком и мање цењен.

За боље и лакше функционисање жена, које осим обавеза на радном месту најчешће носе и највећи терет неплаћених послова у кући и бриге о другим члановима породице, неопходан је широк спектар услуга у једној заједници. Општина Чајетина има релативно развијен сервис услуга што је чини примером добре праксе у региону.

Чајетина јесте добро организована јер има услуге за помоћ у кући за стара лица, што је значајно јер о старима углавном брину жене. Има подршку и за децу са сметњама у развоју. Требало би што више вртића и дневних боравака где би деца могла да бораве док жене обаве шта имају – каже Јелена, а у овој општини је веома добро организован и превоз.

Посао, брига о Анастасији од 11 месеци, Матији од 6 и Николини од 11 година, као и брига о гостима, захтева велику посвећеност. Јелена је чланица Савеза сеоских жена Чајетине и опет, уз подршку супруга, успева да нађе време за себе.

Чим добијем то слободно време, супруг ми изађе у сусрет и деца остају са њим, а ја идем са другарицама – истиче Јелена.

Јелена и Александар су добар пример како једна породица може да функционише, а да сви послови у кући и брига о другим члановима у породици буду једнако прерасподељени. Неопходној прерасподели неплаћених послова посвећен је и пројекат Удружења Форум жена Пријепоља, „Неједнака расподела послова старања – Неплаћени рад на плећима жена“, који реализује у сарадњи са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и Британске амбасаде.