Аутор/ка: Жене се као наследнице појављују у подједнаком броју као и мушкарци, али подаци показују да се 36% жена одрекло наследства у корист других, углавном мушких сродника, док се овог права одрекло само 19% мушкараца. Како и шта жене у Прибоју наслеђују и зашто је важно да одлука о наслеђивању не зависи од очекивања и притисака средине и породице, већ да буде слободан избор жене, разговарали смо на састанку који је организовао Форум жена Пријепоља уз подршку Удружења Сачувајмо село Прибој.
Одрицање од наследства вековима је била скоро подразумевана пракса за жене на овим просторима, било да се одричу у улози кћерке, супруге или мајке.Образац по ком имовину наслеђује мушкарац у породици без много преиспитивања се преносио и примењивао. Промена пракси услед другачијег друштвеног и културног контекста је видљива, али још увек недовољна.
Ја сам се одрекла наследства у корист брата, што би био „бум“ да сам се прихватила. Али имам двоје деце и рекла бих им, усмено, ако не и писмено, да кћерки остављам исто што и сину и да имовину на равне части поделе – преноси своје искуство Вера Пријовић, чланица Удружења Счувајмо село Прибој.
Однос према наслеђивању гради се и обликује у породици. Иако утицај окружења и друштвеног система вредности није занемарљив, ставови који се формирају васпитањем су пресудни.
Никад у својој породици нисам осетила притисак да се одрекнем свог будућег наследства. Међутим, то је и те како присутно. У мојој породици која је из Црне Горе годинама се дели имовина, сестре се одричу у корист брата, не се и не гледају у том контексту као да ће нешто да наследе. Поготово, када гледамо наше мање средине као Прибој, и даље су јако присутне те патријархалне норме где се на крају жене одрекну да не би трпеле те критике од фамилије или околине. Мислим да су овакви састанци јако битни да би жене научиле која су њихова права и да је сасвим нормално да имају нешто своје – сматра Софија Обрадовић из Прибоја.
Промена схватања у срединама у којима су патријархалне норме дубоко укорењене и тешко се мењају, веома је спора и ослања се више на индивидуалне примере, него на колективну промену свести.
Треба што више радити на освешћивању младих жена и мушкараца и објашњавању да сви треба да будемо подједнако заступљени да би свако од нас имао по питању имовине неку сигурност, и да ако оде негде, зна да има где да се врати јер је живот непредвидив – мишљења је Бранко Кашерић из Прибој.
Да је одрицање женских наследника од свог дела наследства присутније у сеоским срединама сматра још једна чланица Удружења, Снежана Тица, али и да су данашња деца у бољој ситуацији него њихови родитељи.
Тако да би ова деца требало да науче доста тога и да имају таква права која могу да искористе, а ми можда нисмо јер смо живели у таквој средини под утицајем родитељ, браће и сестара. Али сматрам да све иде напред и да ће се и то искоренити и да ће и кћерка и син добити исту имовину како то и заслужују – додаје Снежана.
Храбри чињеница да су генерације које су данас у улози оних који остављају, али и млађе генерације којима остаје наследство, спремније да мењају досадашње обрасце и размишљају у смеру равноправнијег друштва.
