Освајањем слободе до равноправније поделе неплаћених послова

Освајањем слободе до равноправније поделе неплаћених послова

Медији својим истраживањем могу довести у питање постојеће друштвене норме које промовишу неравноправну поделу послова старања између жена и мушкараца.Такође медији треба да учине видљивим све позитивне примере и иницијативе локалних заједница које воде променама јавних политика.

Да би неплаћени рад, који углавном обављају жене, био препознат и вреднован у друштву, неопходна је промена свести целе заједнице, која се сада највише заснива на стереотипном размишљању и предрасудама. У Србији неплаћени послови старања и неге нису тема о којој се дискутује, која је заступљена у медијима, не размишља се о предузимању одређених корака који би довели до евентуалне промене. Активистикиње цивилног сектора се слажу да су оне кључне актерке које ово питање треба  да промовишу, али да у томе треба да учествују и остали актери и актерке, међу којима посебно истичу улогу политичарки.

Када би жене стале и не би радиле послове које сада раде, стала би и економија и друштво, истичу феминисткиње и економисти који прихватају феминистички приступ. Процењује се да жене око две трећине свог рада улажу управо у неплаћени рад, много више него мушкарци. Kада ми не бисмо кувале, чистиле, прале, бринуле се о деци, старијима и особама са инвалидитетом, неко би то морао да ради, а сада то жене раде бесплатно – истиче Милева Малешић, новинарка и  председница Форума жена Пријепоља.
 Реч је о пословима који евидентно доприносе добробити заједнице,  жене већину поменутих  послова раде из љубави, осећања лојалности и заједништва а медији их често због тога промовишу као хероине које све стижу. И на тај начин бивају преносиоци патријахалних норми. А медији би заправо требали да промовишу тај рад кроз вредновање тог рада. Путем медија желимо да осветлимо овај проблем и подстакнемо доносиоце одлука да увиде колико је економија старања важан фактор и колико је заправо допринос жена велики. Медији  својим истраживањем могу довести у питање постојеће друштвене норме које промовишу неравноправну  поделу послова старања између жена и мушкараца.Такође медији треба да учине видљивим све позитивне примере и иницијативе локалних заједница које воде променама јавних политика. Медији треба да  препознају  потребе ове категорије жена и да промовишу активности  и иницијативе које доприносе развоју различитих услуга у заједници,  чиме би се те жене ослободиле и могле да потраже послове који су плаћени. Неплаћени послови су и разлог за недовољну активност жена на тржишту рада, у односу на мушкарце. Жене су  мање активне у тражењу посла управо зато што су оптерећене неплаћеним пословима, а некада због тога што пуно раде код куће и не траже посао ван куће. Улога медија у креирању нове стварности без родне неједнакости је немерљива. Да би у томе били успешни неопходна је и промена свести  запослених у медијима, поштовање етичких кодекса и стални рад на унапређењу родне равноправности, подвлачи Милева Малешић.

И прибојско удружење „Сачувајмо село Прибој“ препознаје ову тему као веома важну.

Као и свугде у Србији и Европи, исто је и у Прибоју. Ми као удружење покушавамо да осветлимо тај проблем, да жене схвате да нису оне једине позване и одређене да те послове раде и да покушају да промене навике код својих укућана, пре свега мушкараца, али и деце, старијих жена….Ми покушавамо да те нове трендове применимо, да женама покажемо да ако оне не узму ствар у своје руке нико им неће помоћи нити се борити за њихова права. Радиле смо  обуку за сеоске жене за коришћење интернета, са акцентом на промоцији и продаји производа путем интернета. Ова обука је допринела промени свести наших жена, промени размишљања – сматра председница Удружења „Сачувајмо село Прибој“ Малина Станојевић.
То је и стара и нова тема у феминизму. Морам да кажем да све што је у вези са неплаћеним радом спада у домен свега онога што сврставамо у борбу за женска права, као што су: борба против насиља над женама, својина, запошљавање… и зато је важно што је покренута ова тема. Зато треба позвати експерткиње које се баве теоријом  и које могу да осветле овај проблем са становишта друштвеног феномена из разлога што млади људи трпе, под утицајем патријархата и ако би хтели да промене навике морају то да раде врло опрезно јер долази до понижавања, мушкарци се карактеришу као „папучићи“, а осуђују се и жене које се за то залажу. Треба дати простора за размишљање свима, шта се променило у односу на некад када жене нису биле запослене и објаснити зашто треба делити обавезе у кући да не би све спало на жену. Сматрам да је то освајање слободе и да ми сви који се боримо за неку слободу носимо тај дупли терет – наглашава Рада Гујаничић из Удружења „Женски центар Ужице“.

Како је истакнуто приликом онлајн састанка који је организовало Удружење „Форум жена Пријепоља“ у оквиру пројекта “Неједнака расподела послова старања – Неплаћени рад на плећима жена” савезнице у овој борби би требало да буду политичарке,  јер оне могу да утичу на промену, јер се налазе на местима где се доносе одлуке, закони…

Ова тема је веома важна и слажем се да треба да је покрену жене из цивилног сектора, а онда и остали да се укључе. Тај неплаћени рад у кући који обављају углавном жене, када би био плаћен 546 евра, колико је процењено, па то је плата једне просветне раднице и то није мали износ тако да тиме би се требало озбиљније бавити. Огроман рад, труд и енергија се улажу у тај посао и када би се само мало тај рад расподелио, када би се мушкарци ангажовали сигурно да би женама остало више времена да се баве оним што желе, неким усавршавањем, хобијем, спортом па и политиком. Ми се питамо зашто нема више жена у политици, а оне су оптерећене тим неплаћеним пословима у кући и остаје им мало времена за друштвено ангажовање – каже народна посланица Самира Ћосовић.

Стеротипно размишљање и понашање и укорењене предрасуде тешко се мењају, чак и код самих жена.

Јасмина Костић из „Савеза сеоских жена Чајетине“ каже да млађе жене у сеоским срединама већи проблем имају са својим свекрвама него са својим мужевима. Старије жене не дозвољавају да мушкарци уђу у кухињу, оне као да мисле да су мање жене ако не ураде све саме. Као да је срамота да мушкарци раде послове у кући. Доста тога зависи и од нас самих и како васпитавамо нашу децу.

Лоши примери који жене „везују за кућу“ и назив домаћице и особе која је задужена за бригу о деци, приметни су у свим сферама друштва. Међу примерима које су навеле учеснице онлајн састанка су ситуације из здравства, образовања, бриге о деци…Када је, на пример, дете у болници, у многим здравственим установама очеви не могу да остају на одељењу са дететом у случајевима спречености мајке, а могу тетке, бабе… Када су оба родитеља запослена, а дете болесно, мајка је та која иде на боловање… Такође, у уџбеницима су присутни примери који дискриминишу жене на разне начине. Већ 20 година се у феминистичком покрету прича да треба избацити садржаје који негују стереотипе и који подржавају однос у коме су жене нижа бића од мушкараца због чега им припадају одређени послови.  И данас су ти уџбеници непромењени, жена је за шпоретом, у улози чистачице и уопште мање плаћених послова, иако имамо жене у свим сферама друштва. То је нешто што би лако могло да се исправи, да постоји воља.

Суанита Челебић, која је директорка фирме која запошљава неколико стотина радника и радница и дугогодишња одборница у Скупштини општине Пријепоље каже да женски рад није цењен, јер се броји само рад мушкарца који је донео новац.

Жена има мало на местима одлучивања. Ми жене морамо у свему да се наметнемо, својим знањем, искуством, компетенцијама, а код мушкараца се то подразумева, њима је све на длану. Они сматрају да те позиције њима припадају.  На жалост, ми морамо да се саме наметнемо, јер ако се ми саме не наметнемо нико нам неће помоћи и ништа се неће променити – закључује Челебић.

Онлајн састанку „За већу видљивост неплаћених послова старања“, који је Форум жена Пријепоља организовао у оквиру пројекта „Родно одговорно управљање – Прерасподела неплаћеног рада“, који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и Британске амбасаде, присуствовале су активисткиње цивилног сектора из Златиборског округа, жене предузетнице, представнице институција и политичарке.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *