By Закони у Србији који уређују имовинске и наследне односе равноправно третирају жене и мушкарце. Међутим, обичајне патријархалне норме и обрасци наслеђивања и даље иду у корист мушких наследника и доводе до тога да мушкарци доминирају међу власницима земљишта и непокретности, нарочито у сеоским подручјима. Правовремена и адекватна информисаност о својим правима кључна је доношењу одлука и изјашњавању о наследству. О најчешћим недоумицама, могућностима и правима у оставинским поступцима и заједничкој имовини разговарали смо са адвокаткињом Милицом Шљукић Пантовић.
Наследничке изјаве о прихватању, одрицању или уступању наследства могу се дати пред судом или јавним бележником који води поступак. Најчешће забуне се дешавају код изјава о одрицању и уступању наследства.
Изјава о одрицању значи да се ви наслеђа не прихватате у своје име. То значи да се наследник који даје изјаву одриче наслеђа не у корист других наследника, осим ако то изричито не нагласи, већ се онда у тој ситуацији његови потомци позивају да се изјасне о том наслеђу. Уколико неко жели да да изјаву којом се одриче наследства у име других наследника, мора то изричито да нагласи. Формулација те изјаве је да неко свој наследни део прихвата, па га онда неком другом уступа. То је важно разјаснити, јер многи људи који желе да уступе свој део дају изјаву да се одричу не очекујући да ће после њихови потомци бити позвани на расправу. С друге стране када дате изјаву да се наслеђа прихватате и неком другом уступате, своје потомке лишавамо могућности да изаберу да ли ће наследити своје претке – појашњава адвокаткиња Милица Шљукић Пантовић.
Уврежено је мишљење да ће жена своју имовину стећи у породици у коју се удала и да јој не треба наследство њених родитеља, међутим, законски наследници не могу бити снаја и зет.
Законски наследници могу бити потомци. Конкретно, то значи да снаја не може да наследи свог свекра, говорим у том контексту јер је то најчешћа животна ситуација да жене које се удају, заједно са својим супругом и породицом, најчешће у сеоским подручјима, живе на имању и кући које припадају и воде се на свекра или свекрву, не могу сутра да наследе ту имовину. Наравно, имали би нека права, уколико дође до увећања те имовине, али сва та права остварују се у врло компликованом судском поступку, морају посебно да се истакну и углавном може да се тражи неко новчано потраживање и врло ретко део те имовине – истиче Милица Пантовић Шљукић.
Од 2018. године јавни бележници и Катастар непокретности врше упис супружника као заједничара по уговорима о купопродаји, што је код грађана и грађанки повећало свест о адекватном управљању и располагању заједничком имовином.
То је донекле везано и за тему наслеђивања, у смислу да наслеђена имовина не представља заједничку имовину супружника, стога и не може бити подложна деоби у случају развода. Такође, приликом продаје није потребна сагласност супружника. Све оно што су супружници стекли током трајања брака радом, представља заједничку имовину и законска је претпоставка да је удео сваког супружника половина. Дакле имовина стечена у браку радом је заједничка, не само радом у радном односу, јер постоје породице у којима један од супружника, најчешће жена, није запослена и стога може доћи у заблуду да није учествовала у стварању те заједничке имовине јер није имала приходе из радног односа. Сваки рад, рад у домаћинству, чување деце, штедња која је остварена тиме што је супруга остала код куће и која би се иначе морали плаћати, узима се у обзир шта је заједничка имовина – додаје Шљукић Пнатовић.
Да жене имају слободу избора и довољно информација о својим правима главне су тачке пројекта „Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права“ који Форум жена Пријепоља, уз подршку UN Women спроводи више од годину дана и који за циљ има да кроз едукације, правну подршку оснажи жене да остварују своје право на наслеђивање.
