Аутор/ка: Родни стереотипи који се свакодневно очитавају у језику, кроз поделу на мушка и женска занимања, затим одрицање жена од наследства у корист мушкараца, неплаћени рад у кући који углавном пада на плећа жена, ниже зараде и више препрека на путу за покретање посла – само су неки од примера дискриминације жена у друштву. У промени свести и разбијању стереотипа организације цивилног друштва кроз различите пројекте подржава Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији – UN Women.
У марту ове године Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена – UN Women подржала је пројекте шест женских организација из Србије у циљу разбијању родних стереотипа и промовисању активне улоге жена у свим аспектима друштва. Након скоро годину дана реализације друге фазе пројекта „Kључни кораци ка родној равноправности“ утисак је да помака има, али је неопходан континуиран рад.
Ми смо приметили да су одређене иницијативе попут позоришних представа или рада на локалу на питањима наслеђивања, морају и треба да наставе да се спроводе како бисмо негде у будућности могли да видимо промене. Негде су ти патријархални обрасци, поготово по питању наслеђивања и даље видљиви и мора се променити свест на те теме, а то можемо постићи само дуготрајним радом и залагањем – објашњава Јован Грубић из UN Women Србија
Родни стереотипи и даље су присутни у различитим друштвеним сферама као што су неплаћени рад, подела на мушка и женска занимања, наслеђивање, језик, предузетништво.
Ставови и понашања могу да се мењају само кроз дугорочан рад и едукацију људи. Постизање родне равноправности је један дугорочан процес који омогућава женама да постигну свој пун потенцијал, али укључује и рад са мушкарцима на одређене теме. Мислим да заједничким радом и свеобухватним приступом можемо да очекујемо да у наредним деценијама постигнемо родну равноправност – сматра Грубић.
Иако промене углавном покрећу организације цивилног друштва, сарадња са институцијама и доносиоцима одлука је неопходна да би промене постале део стратешких докумената и добиле законски оквир.
У овом пројекту смо имали сарадњу са доносиоцима одлука на изради Закона о родној равноправности који је усвојен, наравно изради Акционих планова. Мислим да без тих кровних докумената нећемо моћи да постигнемо те промене и дугорочно гледано ми сада имамо добру базу на којој треба даље радити – додаје Јован Грубић.
Родни стереотипи и дискриминација које патријархално друштво и васпитање деценијама производи, могу се превазићи једино како су и настајали, континуираним подизањем свести и кампањом на свим нивоима.
