Жене раде, а мушкарци газдују пољопривредним имањима

Без радног времена и права на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање, преоптерећене пословима у кући и на имању – слика је која описује живот жена на селу. Њихов допринос руралном развоју је немерљив, али и проблеми са којима се суочавају.

Радни дан жена на селу почиње у раним јутарњим сатима, а често завршава кад падне ноћ. О напорном животу на селу прича нам Вера Баковић из пријепољског села Брајковац. Након 20 година радног ангажовања у Текстилном комбинату „Љубиша Миодраговић“, од којих је 18 година радила на пословима сменовође, пре 15 година остала је без посла. Њен радни дан траје и више од 16 сати.

Устајем у шест, углавном свако јутро у исто време. Са супругом попијем кафу, онда он иде код оваца, а ја идем код крава. Док намирим њих, док почистим шталу, помузем краве, док су биле свиње и њих намирим и већ прође пола дана. Хоћеш да спремиш нешто да се једе, некад да очистиш, увек има и посла на пољу… ма посла увек има тако да немам слободног времена по читав дан. Увече кад дођеш не можеш  понекад ни да вечераш од умора. И тако сваки дан све исто – каже Вера.

Пластеничка производња поврћа је већ 10 година главно занимање породице Малагић из Ивања. За продају производа насталих у пластеницима задужена је Санија, која је била и инцијаторка да заједно са мужем и сином започне овај бизнис.

Све је то ризик у пластеницима. Деси се да их не отворите на време, може да сагори од сунца сав засад. Мени је скоро ветар поцепао пластеник. Све је то ризик, али без ризика нема ништа. Много је лакше радити осам сати и доћи кући, него овако: дођеш кући с пијаца, мораш да спремиш да се једе и трк њива до црне ноћи. Некад буде 10 сати, ја још нисам у кућу ушла.

Статистика показује да велики проценат становништва у Србији живи у руралним подручјима која имају лошу инфраструктуру, удаљена су и неповезана.

Ко газдује а ко ради у пољопривредним газдинствима?

Пољопривредна газдинства се најчешће не региструју на жене. То потврђују и подаци Управе за аграрна плаћана, који показују да у општинама Пријепоље, Прибој и Нова Варош, од укупног броја регистрованих пољопривредних газдинстава, само у 20 одсто случајева регистровани носилац пољопривредног газдинства је жена.

У Пријепољу се од 4.359  активних породичних пољопривредних газдинстава 800 води на жене, односно тек око 18 одсто. Прибој броји 2.604 регистрованих пољопривредних газдинстава, а на име жена регистровано их је 501, односно 19 одсто. Нешто већи проценат жена власница имања је у Новој Вароши, где од укупно 2.486 породичних пољопривредних активних газдинстава жене су власнице 585, односно 23,5 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику из 2017. године, о особама које су носиоци једног од 617.000 регистрованих газдинстава, мушкараца је било 510.000, односно око 85 одсто, а жена око 106.000, односно свака пета жена била је власница пољопривредног газдинства. Од 800.000 особа које раде на пољопривредном газдинству, више од 60 одсто су биле жене.

Пракса у Европској унији

Помажући својим мужевима пољопривредницима и другим самозапосленим мушкарцима, жене немају право на социјално осигурање и често немају имовинско право на земљиште. Да би се превазишао овај последњи аспект, у неким европским земљама спроводе се родно осетљиве иницијативе, као што су дељено власништво над фармама и пољопривредним предузећима.

Али, и у Европској унији, пољопривреда је професија којом доминирају мушкараци, само 28% пољопривредника су жене, подаци су Еуростата. Незапосленост међу женама углавном је већа у руралним подручјима, а током последњих 15 година није примећен напредак у смањењу постојећих разлика између незапослености жена и мушкараца.

У стратегији Европа 2020 се наводи да су пољопривреда и рурална подручја кључна за постизање циља да стопа запослености становништва од 20 до 64 године износи 75 одсто.

Оцена је да је повећање могућности запошљавања и побољшање инфраструктуре и услуга на селу, неопходно да се привуку и задрже жене у руралним срединама.