Друштво

,

ЕУ интеграције

,

Жене

Снежана Јаковљевић: Без родне равноправности нема демократије

Zaštita žena od diskriminacije i poštovanje rodne ravnopravnosti predstavljaju osnov ostvarivanja ljudskih prava utvrđen međunarodnim dokumentima koja je Republika Srbija potvrdila. Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji zahteva da se u ostvarivanju i zaštiti osnovnih ljudskih prava poštuju najviši međunarodni standardi koji proističu iz tih dokumenata.

Заштита жена од дискриминације и поштовање родне равноправности представљају основ остваривања људских права утврђен међународним документима која је Република Србија потврдила. Процес придруживања Србије Европској унији захтева да се у остваривању и заштити основних људских права поштују највиши међународни стандарди који проистичу из тих докумената.

Родна равноправност је укључена у процес усклађивања политичког и институционалног оквира Србије са ЕУ током процеса приступања, посебно у преговарачким поглављима 23 и 24 који се односе на правосуђе и основна права и 19 на социјална права.

Важно је да са стране Европске уније постоји притисак и захтев од наше државе да се придржавају стандарда Европске уније, да се придржавају докумената које су потписале, да раде на демократизацији друштва што укључује и рад на унапређењу родне равноправности и побољшања положаја жена – каже председница Удружења жена „Пешчаник“ из Крушевца Снежана Јаковљевић.

С обзиром на статус кандидата за чланство у Европској унији, Република Србија је преузела обавезу да у потпуности усвоји правне тековине ЕУ. То се односи и на локални ниво, где пракса показује да је још теже усвајати стандарде Европске уније.

Моја организација ради јавно заговарање на нивоу Расинског округа и имале смо доста сусрета са локалним званичницима и био је један занимљив пример у некој од наших општина када смо питале локалног званичника да ли је икада у свом јавном наступу поменуо права жена и родну равноправност и он каже да није. Када смо га питале зашто није, он је рекао да му није пало на памет. Локалним органима управе мора да падне на памет да без родне равноправности нема демократије – појашњава Снежана.  

Постоје начини и да се са локалног нивоа утиче на мењање политика на национлном нивоу.

Оно што би било добро је да покушамо да то што радимо на терену, то што радимо у нашим локалним заједницама некако формулишемо и артикулишемо и онда са тим захтевима у којима је препознато шта је потребно женама на локалу, идемо према званичницима на националном и европском нивоу – каже Снежана.  

У извештају Европске комисије о напретку Србије за 2019. годину стоји да је највећи напредак када се говори о родној равноправности постигнут у области политике, због повећаног учешћа жена у парламенту, влади и локалним скупштинама. Старије, сеоске и ромске жене, као и жене са инвалидитетом и даље су међу најискриминисанијим у друштву.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *