Аутор/ка: Последње истраживање Новосадске новинарске школе показује да су жене готово три пута мање заступљене у медијским садржајима на телевизијама са националном фреквенцијом. О њима се врло често извештава на сензационалистички и стереотипан начин, често се више обраћа пажња на то како жена изгледа него шта каже, а насиље према њима се често релативизује. Медијска писменост оснажује жене да препознају и доведу у питање овакву медијску слику.
Иако чине више од половине становништва и у последњих десетак година доминирају у броју оних са факултетском дипломом, жене се и даље ређе појављују као саговорнице у медијима.
Последњи мониторинг, који смо спроводили 2022. године, а у ком смо пратили телевизије са националном фреквенцијом и кабловске емитере „Н1“ и „Нова С“, показало је да су жене три пута мање заступљене у односу на мушкарце и да није постојала ниједна телевизија која је имала макар приближно равноправно заступљене мушкарце и жене – мушкарци су увек били више заступљени. Када је у питању позиција жене, односно шта та жена прича када је субјекат, можемо рећи да су жене биле заступљене као политичарке, стручњакиње, представнице НВО, али и раднице у култури, саговорнице у анкетама итд – каже Милица Јањатовић из Новосадске новинарске школе.
Посебно забрињава тренд релативизације насиља над женама.
Када говоримо о извештавању о насиљу према женама, ту неретко долазимо у ситуацију да видимо медијске извештаје где се релативизује сам злочин, где се зочин приказује сензационалистички, преиспитују се мотиви жртве да пријави, тражи се оправдање за починиоца злочина, кроз примере „Носила кратку сукњу па ју је зато напао и слично“ – истиче Милица.
Мониторинг Новосадске новинарске школе о извештавању медија о Осмом марту је показао да се све ређе говори о борби за женска права и равноправности, а све више о акцијама даривања цвећа и како су политичари честитали овај празник. Анализа предизборних политичких порука такође показује да се жене смештају у патријархатом условљене улоге.
Странке десног идеолошког спектра жене виде искључиво као мајке, тако је говорено о подстицајним мерама за рађање што више деце, о спречавању послодаваца да дају отказ женама после породиљског одсуства… То јесу добре ствари, али то је једнодимензионална улога жене, наметнута улога, где се не оставља простор да саме донесу одлуку. То је изузетно опасно политичко комуницирање које је уочено – каже Јањатовић.
Непрофесионално извештавање може веома штетно утицати на животе жена.
Када говоримо о непрофесионалном извештавању у случајевима насиља, злочина и томе слично, имамо ситуацију да су жене које су пријавиле насиље биле лоше приказане у медијима, a њихова прича је медијски релативизована или томе слично… Оне сада осећају секундарну виктимизацију, а жене које још увек нису пријавиле насиље могу да буду обесхрабрене да то икада и учине, јер очекују да ће се исто и њима десити, што је једна дугорочна, али веома штетна последица, поготово по жртве насиља – закључује Милица Јањатовић.
Медијска писменост нам помаже да деконструишемо штетне наративе, а чињеница да је све више жена међу креаторима медијских садржаја отвара могућност да се поправе видиљивост и слика жене у медијима.
