Наслеђивање – обичајне норме јаче од закона

Наслеђивање – обичајне норме јаче од закона

У Србији се до имовине најчешће долази наслеђивањем, а жене су власнице 40% од све имовине стечене по овом основу. Зашто је право на наслеђивање важно, како и шта жене у Србији наслеђују и како све то утиче на економски и друштвени положај жена – биле су теме семинара који је Форум жена Пријепоља организовао за жене у Златиборском округу.

Подаци показују да се у оставинским поступцима, жене као наследнице појављују у подједнаком броју као и мушкарци, али и да се 36% жена одрекло наследства у корист других, углавном мушких сродника, док се овог права одрекло само 19% мушкараца.

Ми смо углавном васпитани да се то наследство преноси на мушку децу, међутим свако дете има право, поготово женско дете треба да има нешто своје и неку сигурност – сматра Војисава Караџић из Прибоја.

Весна Рвовић из Пријепоља је мишљења да право на наследство подједнако имају и браћа и сестре, као и да се однос према овом питању другачије посматра у различитим крајевима Србије. Марина Туцовић из Ужица је једна од жена која се прихватила наследства.

Моја ситуација је била помало специфична, јер у договору са братом сам ја преузела сву наследну имовину и увек сам имала став по том питању. Имам две ћерке и одгајам их тако да свако има право на наследство невезано за пол – каже Туцовић.

Закони у Србији  уређују имовинске и наследне односе и равноправно третирају жене и мушкарце. У пракси, обичајне  норме и обрасци наслеђивања и даље иду у корист мушкараца који доминирају међу власницима земљишта и непокретности, нарочито у руралним подручјима.

У свакој држави постоје јаки показатељи, без обзира на статистичке податке, па по Закону смо равноправни и доста тога се променило, постоје ти снажни маркери који показују докле смо стигли. Имовина је једна од тих ствари која показује да је обичајно право јаче него закони. Обичајно право по коме се жене одричу у корист браће или неких других мушких сродника делова имовине, показују да су присутне традиционалне норме. И да су жене и даље притиснуте тим нормама да мање брину о себи и својим потребама и потребама своје породице, него о друштвеним нормама, породичним обичајима и шта ће други да кажу – објашњава тренерица на семинару Биљана Малетин.  

Пракса  показује да жене и када се прихватају наследства, наслеђују мањи део имовине у поређењу са мушким сродницима, па тако и подаци Геодетског завода показују да жене најчешће поседују парцеле, не веће од два хектара. Непоседовање имовине и овакве праксе наслеђивања даље имају ефекте на родну равноправност и положај жена у друштву.

Нема уопште дилеме у друштву да је жена код нас, бар у погледу имовине на другом месту. Суштина и живот су такви да приликом наслеђивања, општа је претпоставка, чак се и намеће као нека морална норма да је мушкарац у породици онај који наслеђује имање. Још увек се код нас користи термин очевина иако је то имовина коју сте стекли са мајчине стране или је мајка учествовала и радила на том имању – истиче адвокаткња Милица Шљукић Пантовић која је учесницама семинара говорила о праву жена на наслеђивање и имовину у адвокатској пракси.

#zeneinasledjivanje #ravnopravne

Подели на мрежама

Повезани чланци