Сестра не узима од брата, већ наслеђује од родитеља

Сестра не узима од брата, већ наслеђује од родитеља

Имовина у Србији се најчешће стиче наслеђивањем, а жене су власнице сваке четврте некретнине и сувласнице у осмини случајева заједничке имовине у нашој земљи. Један од кључних разлога оваквих података је још увек у великој мери присутна пракса да имовину наслеђују углавном мушки потомци. О искуствима и размишљањима на тему наслеђивања разговарали смо са женама из Бродарева.

У оставинским поступцима у Србији, половина наследника су жене. Анализа одлука о наслеђивању показује да се 36% жена одрекло наследства, или је добило занемарљив део заоставштине. С друге стране, само 19% мушкараца се одрекло свог дела  наследства. Искуства жена по овом питању су различита  и условљена су породичном ситуацијом, али и друштвеним нормама.

Моја искуства када је у питању наслеђивање су позитивна. Имам старијег брата и кад су нам родитељи преминули. нас двоје смо се договорили и обоје прихватили наследства и јако ми је драго због тога. Ја сам узела део мајчевине, породична кућа у којој сам рођена се води на нас двоје, а очевине сам се одрекла у корист брата – каже Наташа Богдановић из Бродарева.  

Породична ситуација Рифе Капиџић Кадушић је нешто другачија.

Игром случаја, у породици нисам имала браће па нам је било лакше да се поделимо. Нас је четири сестре и све смо се прихватиле наследства – прича Рифа.  

У мањим срединама је изражено схватање које деценијама опстаје да имовина остаје „у породици“ мушким потомцима, а да ће ћерке своју стећи удајом.

Моје генерално мишљење је да би жене требало да се прихватају наследства. Имам сина и ћерку, али муж и ја не делимо исто мишљење. Он је за то да сину остави све, а ја сам за то, и тако учим своју ћерку, да се прихвати наследства, јер сматрам да је то заједничка имовина и нема одвајања на мушко и женско дете и све се дели на пола – објашњава Рифа.  

Наташа има две ћерке и како каже, свакако ће имовину делити на два дела. Оно што већ има и што буде стекла у животу наследиће оне на равне части.

Наравно да ћу их учити да се боре за себе за оно на шта имају право, а то је да имају право на избор. Не мислим да жена мора да прихвати наследство, или како кажу „узме од брата“ што ми јако смета, јер не узима од брата већ наслеђује од својих родитеља или деде и бабе. Такође их учим да се труде да стекну нешто своје, што је јако важно, да би знале да цене оно што су наследиле – истиче Наташа.  

Осим материјалне имовине коју остављамо потомцима, једнако су важне и духовне и културне вредности, моралне норме и схватања којима их учимо да би будуће генерације створиле и живеле у равноправнијем друштву.

#zeneinasledjivanje #ravnopravne

Подели на мрежама

Повезани чланци