Аутор/ка: Жене које су се одрекле наследства врло често се након тога покају, када дођу у тешке животне ситуације. Излазак из насилне везе или добијање неког вида социјалне помоћи у великој мери су условљени тиме да ли се жена одрекла наследства. О овим питањима и проблемима било је речи на панелу „Шта добијамо, односно не добијамо одрицањем права на наслеђивање и управљање имовином?“ који је организован у оквиру канференције „Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права“.
Личном причом, панел посвећен правима на наслеђивање и управљање имовином, отворила је Ужичанка Милена Филиповић. Наследство од мајке, под притиском супруга преписала је на њега и након што је његов посао пропао, остала је без посла и имовине, а притом се и развела. Захваљујући подршци женских организација изборила се за нови почетак и сада је успешна пчеларка.
Моја порука женама је да пре него што се одрекну свог дела наследства добро размисле. Ја сам се водила причом да је муж глава породице, зарад мира у кући, али жене не треба да се воде том причом. Треба да размишљају својом главом, да чувају своју имовину јер никад се не зна у ком моменту им може требати – поручила је Милена Филиповић.
Проблем насиља у породици је уско повезан са питањем наслеђивања, потврђују искуства из СОС телефона за жртве насиља.
У већем броју случајева смо се суочили са поражавајућом чињеницом, да жене трпе насиље и у јако тешкој материјалној ситуацији су, не само зато што су финансијски независне, зависне од насилног партнера, нису запослене, него и што немају никакву имовину, коју би имале да се нису одрекле у корист брата или браће. То је нешто што још више отежава њихову економску ситуацију, због чега теже могу да донесу одлуку да изађу из насиља и започну самостално свој живот – истакла је координаторка СОС телефона Весна Богдановић из „Женског центра Ужице“.
Друштво није довољно правно едуковано да зна да постоје разлике када се одриче наследства и када се наследство не прихвата, сматрају у Женском удружењу колубарског округа, које спроводи онлајн кампању „Колики је мој део“.
Жене су почеле да се јављају у великом броју, да шаљу своје приче које се односе на те правне процедуре током расподеле наследства. Са друге стране и жене саме причају колико дубље то иде, како су имале другачији третман у детињству и унутар своје породице зато што су жене. Не ради се само о расподели имовине, ради се о једном потпуно неправедном третману жена и девојчица у овом друштву, који даље резултира да жене не наслеђују имовину – рекла је оснивачица и директорка Женског удружења колубарског округа Јелена Ружић.
Један од услова за остваривање новчане социјалне помоћи је да се особа није одрекла права на наслеђивање непокретне имовине, због чега су многе жене остале ускраћене за овај вид подршке. Панелисти су истакли и бројне чланове Закона о социјалној заштити из 2011. године који су непримењиви.
Никако да изменимо Закон о социјалној заштити мада сам ја увек заговарао да се ради нови закон. Те 2011. године био сам црна овца јер ми се ни тада није свиђао. За право о томе што сам причао, потврђује што 60 – 70 одсто закона не може да се примени – нагласио је Зоран Полић из Центра за развој услуга социјалне заштите Прибој.
Поручено је да жене долазе из различитих ципела, а задатак друштва и система је да им обезбеди достојанствен живот, са поштовањем свих права и без насиља. Панел је одржан у оквиру конференције коју су организовали Удружење Форум жена Пријепоља и Агенција Уједњених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији уз подршку Европске уније, у оквиру пројекта „Кључни кораци ка родној равноправности“.
