U Hrtima kod Hameda i Nejme Memović – sami sa 6 hektara imanja

U Hrtima kod Hameda i Nejme Memović – sami sa 6 hektara imanja

Mir i nepregledna ljepota nisu spasili Hrta od trenda iseljavanja. U domaćinstvima koja su ostala da žive u ovom selu, uglavnom su stariji. Tako je i kod porodice Memović. Od nekada devotočlane porodice, u kući su ostali da žive samo bračni par Nejma i Hamed, koji nisu odustali od bavljenja stočarstvom, koje im je pomoglo da prežive najteže godine.

Na oko 6 hektara zemlje prostire se imanje Memovića iz sela Hrta. Prije nekoliko godina počeli su da smanjuju stočni fond. Od nekadašnjih 250 grla sitne stoke i 10 goveda, danas brinu o 60 ovaca i dvije krave.

Imamo mi oko 5-6 hektara zemlje, ali nema radne snage. Ne možemo da nađemo ni da platimo nekoga. Onda sijeno većinom kupujem. Evo skoro sam kupio 1000 bala. Sad je hvala Bogu malo pala ta stočna hrana, a stoka je malo živnula. Ide i sir i stoka može da se proda – ističe Hamed Memović.

Nejma nam priča o plasmanu sira koji proizvodi.

Bilo smo dugo godina po pijaci, ćerali  smo i u Sarajevo sir u drvenim kacama. Narod kad jednom proba fin sir, onda on to prepozna i traži opet. Ja sam odustala od pijaca, jer ne mogu da stojim, imam sad svoje mušterije ovde, koje vide fin i čist sir i to je to.

Bilo je teško na početku njihovog zajedničkog života. Svoj kutak gradili su od temelja.

Ja i muž sve smo radili, krčili.. trebalo je doći do ovakve livade. Ali evo, hvala Bogu, sve je dobro, samo da ima zdravlja. Zdravlje je malo na izmaku, ali držimo se još uvek dobro.

Pokušavao je Hamed i da se bavi drugim poslovima pored stočarstva. Bio je radnik u Limci, išao i u zemlje Evrope. Ali, uvijek se vraćao u Hrta.

Ja sam jednom bio prodao svaku ovcu, a onda ih sanjao svaku noć. Otišao bio za Nemačku 15 dana, tamo sanjam da mi se jagnje. Vratio sam se i odmah sam kupio nove. Otkako sam se rodio, imao sam ovce.

Kakvo je vrijeme bilo prije devedestih i inflacije, Hamed kaže:

Nekada sam mogao da kupim 10 jagnjadi od plate kad sam bio radnik u Limci. Moj komšija koji je bio vozač, kaže da je mogao da kupi šest volova za platu. Međutim, to se preokrenulo. Sad podgajiš dobro tele, ono je 1000 evra. Sad su i jagnjad izašla na 4 evra, a bila su oko 2 evra. Može da se živi i uz subvencije države. Ja ne bih bježao odavde nikad. Sad rade i puteve. Ali, nema naroda. Da je to urađeno prije 30-40 godina, ne bi ovo ovako bilo.

Uskoro će proslaviti  50 godina braka. Kao najveći uspjeh ističu što su odgojili sedmoro djece i izveli ih na pravi put.

Fina su nam djeca, dolaze, njih trojica iz Brodareva svakog vikenda, dovedu i oni djecu, tu se iskupimo. Ljetos mi je bila ćerka iz Australije, posle pet godina došla je sa djecom. Vjeruješ, to je ljetos bilo bogatstvo – prisjeća se Nejma.

Hamed dodaje:

Ovde sam se bavio stočarstvom, uzimao sam imanja kod drugih, djeca mala. Gledao sam da ona imaju hrane, da ih odhranim, da idu na školovanje koliko je koje htjelo da ide. Neki luksuz nisu imala, ali su slušala.

Zahvaljujući stoci, kažu da hrane nikada nije falilo u njihovoj kući. Sad imaju i puteve, ali je sve manje onih koji ih koriste. Za opstanak ovog kao i drugih sela, smstraju da je sa politikom subvencija trebalo krenuti još dok su oni bili mladi. Možda bi danas bila potpuno drugačija demografska slika.


здравство
Подели на мрежама

Повезани чланци