Жене и наслеђивање – законска регулатива и реално стање

Жене и наслеђивање – законска регулатива и реално стање

Жене се као наследнице појављују у подједнаком броју као и мушкарци, али и подаци показују да се 36% жена одрекло наследства у корист других, углавном мушких сродника, док се овог права одрекло само 19% мушкараца. Зашто је право на наслеђивање важно, како и шта жене у Србији наслеђују и како све то утиче на економски и друштвени положај жена – биле су теме семинара који је Форум жена Пријепоља организовао за жене у Златиборском округу. 

Посматрајући наслеђивање и положај жена између законом гарантованих права и традиционалних норми кроз историју, помаци су видљиви, али су и обичајни обрасци понашања и даље присутни.

Раније је то било много теже. Жена у селу није могла да помисли да се прихвати наследства, ако се случајно дрзне да то уради, то више нико са њом из породице неће да говори, а камоли да буде у добрим односима. Једино жене које нису имале браћу, оне су нормално наслеђивале делове имовине или оне жене чије су мајке имале неки мираз које су унеле у брак , толерисало се да наследе тај део. Док су садашњи родитељи променили ставове и једнако третирају и женску и мушку децу – прича Ратомирка Јовановић из Потпећа.  

Бојана Костовић из Ужица сматра да ми још увек живимо у патријархалном добу у ком се подразумева да ће мушко дете наследити сву имовину.

Уколико имате ситуацију да су у породици две сестре и брат, подразумева се да све иде брату. Како се код нас и даље све подразумева, жене не прихватају оно што им законски припада из много разлога, не размишљајући шта то доноси касније њима и њиховој деци – каже Бојана.

Подела наследства прожета је не само законским већ и различитим моралним, породичним и друштвеним ситуацијама. Могуће решење и услов равноправније расподеле је договор за живота родитеља.

Јер то онда решава јако велики проблем који настаје у нашим породицама где чим дође до деобе имовине, дође и до разних мимоилажења. Тако да апел је према родитељима да све поделе на време како мисле да је поштено и коректно, водећи заиста рачуна о томе да свако дете има право на наследство – тврди Биљана Борисављевић Васиљевић из Пријепоља.   

Нерешени имовински односи претходних генерација, једна су од реалних препрека равноправне поделе наследства садашњих генерација.

Да ли је разлог био новац или скупе инвестиције да се то није превело на време, па онда ако закасни једна генерација, тешко ће се то касније решити јер има све више наследника у будућим генерацијама – подсећа на проблем Љиљана Оташевић из Прибоја.

Према оцени Светског економског форума по питању законске регулативе и имовинских права жена и мушкараца, Србија заузима 39. место у свету, међутим реална ситуација говори другачије.

Фактичко практиковање тих права је далеко од тога да је у реду. Велика је разлика да ли живите у граду или у селу. Убедљиво је најтежа позиција жена на селу, чак 85% жена на селу нема никакаву имовину на своје име То говори о томе колико смо ми одговорни, колико нама недостаје законске политике да жене могу управљати сопственом имовином али различите кампање којима указујемо колико је важно да једни и други имају имовину – објашњава тренерица на семинару Биљана Малетин.

#zeneinasledjivanje #ravnopravne

Подели на мрежама

Повезани чланци