Аутор/ка: У власништву мушкараца је више од 60 одсто имовине која је стечена наслеђивањем, јер се жене због недовољно знања и информисаности о својим правима, али и дубоко укорењених патријархалних норми, које се тешко мењају, и даље у великој мери одричу свог права на наследство. Да је важно да се имовина равноправно дели међу мушким и женским наследницима својим ставовима, али и искуством, потврдиле су жене из Нове Вароши на састанку који је Форум жена Пријепоља организовао уз подршку Удружења „Стари занати за ново доба“.
Тема наслеђивања је тема о којој се не говори често у јавности, али се не говори ни у породици јер се вековима подразумевају укорењени обрасци поделе имовине који иду у корист мушким наследницима, а управо је породица полазиште промене тих образаца.
Моје лично искуство је мало другачије од ових које сам до сада чула. Можда сам имала срећу што сам женско и млађа сестра и некако су родитељи мене и мог брата упућивали на то да сам ја та која би требало да будем заштићена и обезбеђена тако да су један део имовине дали мени, а остало смо поделили брат и ја. Мислим да то пре свега креће из породице и од васпитања родитеља – сматра Милица Поповић из Нове Вароши.
Наслеђивање и деоба имовине у једној породици у великој мери је зависила од тога да ли у породици има мушких или само женских потомака.
С обзиром да нисам имала браће, имам сестру, па пошто сам живела у граду где и моји родитељи, а сестра на страни, било је неко неписано правило код мојих родитеља и код ње да сам ја та која би требало све да наследи. Када су родитељи преминули, кренули смо на рочиште и убедила сам сестру да имовину поделимо на равне части. Препрека да не узме свој део била су њена деца, што је по мени потпуно нелогично јер мислим да бих тако посвађала моје дете са својом браћом и сестрама који треба да остану у добрим односима јер је то и њихових бабе и деде – прича нам своје искуство Јагода Живковић из Нове Вароши.
Да су обичајне норме још увек јаче од законских потврђују и подаци о власништву над имовином, према којима жене поседују тек сваку четврту некретнину у Србији, при чему су половина тих некретнина помоћни објекти. Промена свести и образаца је дуготрајан процес, али неопходан да би и жене и мушкарци живели у равноправнијем и праведнијем друштву.
